Већина грађана против укидања војног рока

Недостатак елементарних знања о војним и безбедносним питањима и општа конфузија главни су проблеми са којима се српско друштво суочава у вези с евроатлантским интеграцијама, закључено је на јавној расправи „Јавност Србије о сектору безбедности”, одржаној јуче у Београду у организацији Атлантског савета Србије и мисије ОЕБС-а. Већина учесника скупа сложила се да реформа војске није спроведена до краја, као и да није у потпуности заживела цивилна контрола над овом институцијом. Истакнуто је да велику потешкоћу представља и лоша информисаност јавности о овој теми.

Милош Ладичорбић, члан Управног одбора Атлантског савета Србије, истакао је да је почетак јавне расправе о сектору безбедности од изузетног значаја, јер од његове демократизације зависи живот сваког грађанина. Према његовим речима, за сваку државу је важно ко контролише овај сектор, као и то да у његовом раду влада транспарентност.

– Не постоји ниједан разлог због кога обичан грађанин не би требало да зна шта се догађа у области безбедности. Због тога је значајно едуковати становништво, јер се јавност рада и реформа у сектору безбедности не своди само на питање хоћемо ли или не у НАТО – нагласио је Ладичорбић и додао да се реформа војске мора спровести под најширим консензусом.

Александар Радић, војни аналитичар, рекао је да, за разлику од осталих земља у окружењу, српским медијима недостају квалитетне информације о војним питањима. Према његовим речима, као резултат тога јављају се одређене политичке снаге које, како је рекао, агресивно удаљавају Србију од евроатлантских интеграција.

На јучерашњем скупу, коме су поред представника ОЕБС-а и Атлантског савета, присуствовали и бројни представници невладиних организација, надлежних министарстава и парламентарних странака, највише речи посвећено је едукацији грађана путем медија, али и организовањем што више јавних расправа на ову тему.

Како би се утврдила обавештеност грађана о сектору безбедности, агенција „Медијум Галуп” за потребе Атлантског савета обавила је истраживање јавног мњења које је обухватило читав низ питања почевши од уређења овог сектора, преко резултата досадашњих реформи, па све до опредељености становништва за наставак евроатлантских интеграција. Истраживање је рађено у периоду од 7. до 12. фебруара у 56 општина, односно 70 случајно одабраних месних заједница, на узорку од 1.020 испитаника старијих од 18 година. Први пут у Србији истраживање је обављено и путем анкете постављене на интернет-страници Атлантског савета Србије.

Реформа безбедносног сектора, као једна од главних тема која протеклих година заокупља пажњу јавности, према мишљењу 43 одсто грађана делимично је спроведена. Свега осам одсто испитаника рекло је да је овај сектор у потпуности реформисан, а 18 одсто њих уверено је да реформа уопште није обављена. Занимљиво је истаћи да само 26,7 одсто анкетираних верује да реформа утиче на већу безбедност грађана.

Више од половине (53 одсто) грађана Србије мисли да Војска Србије није професионална, док се, истовремено, њих 58 одсто противи укидању обавезног служења војног рока. Представници агенције „Медијум Галуп” истакли су јуче да се за укидање војног рока залажу углавном образованији и млађи слојеви становништва. Једно од најзанимљивијих питања у анкети било је да ли Војска Србије треба да учествује у мировним мисијама у свету. Убедљива већина испитаника (59 одсто) оштро се противи овој идеји, док је позитиван одговор дало свега 25 одсто грађана.

Целовитост територије, суверенитет и интегритет сматрају се основним националним интересом Републике Србије. С друге стране, око трећина грађана сматра да је национални интерес Србије укључивање у евроатлантске интеграције уз прихватање услова. Тако се 50 одсто испитаника залаже за очување целовитости територије, суверенитета и интегритета по сваку цену, а њих 36,4 одсто је за укључење у евроатлантске интеграције уз прихватање услова. Под евроатлантским интеграцијама њих 33,9 одсто подразумева НАТО и Партнерство за мир, а Европску унију чак 53,3 одсто грађана, док улазак Србије у евроатлантске интеграције подржава 58,5 одсто анкетираних.