Намерно носталгично

МОНГРАФИЈЕ 
„Немогуће је проћи кроз лавиринт прошлости ’Политике’, а да се при том не осети права вртоглавица. Толике године, епохе, афере, ратови, револуције, успони и падови, побуне и снисхођења, пропадања и обнове, наде и разочарања, погреби и прославе, блиставе каријере и личне трагедије, политички обрти и идеолошки парадокси, потпуне промене стила и обичаја, особина и менталитета... све то на једном месту, у црно-белом магијском квадрату ’Политикиних’ страница....”

Ово је део увода у књигу „Политика: мит, хроника, енциклопедија” аутора Драгослава Бокана, која је штампана поводом 104. годишњице нашег листа у веома луксузном издању (Политика АД), дизајнирана са трудом вредним сваке пажње (Артс енд Крафтс). Ова „намерно носталгична књига” компонована је као сага у слици и речи о најстаријим српским новинама.

Књигу чини неколико поглавља: Уводник, Мит, Хроника, Енциклопедија и Без коментара.

„Најважнија димензија приче о ’Политици’ сигурно је онај градски, сасвим модерни мит о њеном постојању као нечему што измиче сваком поједностављеном, искључиво здраворазумском преиспитивању”, уверава нас аутор и подсећа да се у понедељак 25. јануара 1904. године, око два сата после подне, појавио први број „Политике”. Објављена је на четири стране великог формата, по цени од пет пара, са 11 сталних рубрика, у почетних 1.300 примерака. До половине 1904. године тираж је порастао на 5.000, пред балканске ратове на 12.000, уочи Првог светског рата на 26.00 примерака...

Посебан део посвећен је оснивачу „Политике” Владиславу Рибникару, „првом модерном уреднику у савременом значењу те речи, правом мајстору да у први план извуче баш оно што је најпотребније...”

Међу „Политикиним” тајнама аутор открива и тајну штампарске машине, тајну континуитета, а као ударну снагу најстаријег дневног листа на Балкану, наводи „пркосну дуговечност”.

На 50 страница штампан је кроки подсетник на догађаје које је „Политика” објавила у свом дугом веку. Те 1904. крунисан је краљ Петар Први Карађорђевић, а своје место на страницама „Политике” нашла је и вест да је у Народној библиотеци у Београду почела да ради прва жена библиотекар – Магдалена Мага Магазиновић. Алберт Ајнштајн је (1905) објавио прву теорију релативитета, а 1906. изграђен је хотел „Москва” у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Исте године основана је у „Политици” и рубрика Међу нама... „Политика” бележи и да се појавила инстант кафа (1909) и објављује важне историјске догађаје који претходе Првом светском рату и прате га. „Политика” обзнањује појаву првог детектора лажи (1921), велики земљотрес у Јокохами и Токију (1923), долазак прве жене новинара Анђе Бунушевац у редакцију (1926), крах на њујоршкој берзи (1929), отварање зоолошког врта (1936), изложбу Саве Шумановића (1939), почетак Другог светског рата... „Политика” је била уз своје читаоце и када је Стаљин спустио челичну завесу од Балтика до Јадрана (1946), када је започета изградња аутопута Београд – Загреб (1948), када се појавила телевизија у боји (1951), када је лансиран „Спутњик-1” (1957), када је Андрић добио Нобелову награду (1962), а археолог Драгослав Срејовић открио Лепенски вир (1965). Забележила је и подвиг Нила Армстронга, први рок фестивал у Вудстоку и избор за Мис Југославије у организацији „Базара” (1969), оснивање Феста (1971), смрт Милоша Црњанског (1977), успех првог филма Емира Кустурице „Сјећаш ли се Доли Бел” на фестивалу у Венецији (1981), и награду Слободану Шијану за „Маратонце” на фестивалу у Монтреалу (1982). „Политика” обавештава о отварању првог Мекдоналдс ресторана у Београду (1987), о смрти Зуке Џумхура (1989), о сукобима на тлу бивше Југославије, о дневном расту девизног курса од преко 10 одсто (1993), о операцији „Олуја” (1995), о пожару у ЈДП-у (1997), ваздушним нападима на СРЈ (1999), петооктобарској револуцији, првом Егзиту (2000), хапшењу Слободана Милошевића (2001), убиству премијера Ђинђића (2003), погрому Срба на Косову (2004), концерту Паваротија у Београду (2005), успеху Новака Ђоковића у Монтреалу (2007)....

„Наставиће се...” поручују аутори, дајући на крају овог исцрпног сведочанства о „Политици” и речник најважнијих новинарских појмова – од антрфилеа до шлајфне – подсећајући нас, такође, да смо 1944. куповали „Политику” за 10 динара, 1965 за 40 динара, 1978. коштала је три динара, а 1995. пет динара. Цена нашег листа је током 1993. износила 10 милиона динара и 150 милиона динара!