Србија је за мене друга кућа

Томислав Николић, председник Србије, недавно је одликовао Александра Дибаља, члана Управног одбора „Гаспромњефта”, златном медаљом за заслуге у јачању културних и економских веза између Русије и Србије. У интервјуу за „Политику“ Дибаљ каже да добијање оваквог признања има велики значај за „Гаспромњефт”, јер представља оцену њиховог укупног пословања у Србији.

– Најпре бих желео да захвалим председнику Републике Србије  Томиславу Николићу на великој части коју ми је указао. Ова медаља је за мене лично веома важна, јер сам, осим пословно, за Србију везан и приватно од 1983. године, када сам на неколико година дошао са родитељима у Београд. Када смо 2009. преузимали контролни пакет акција Нафтне индустрије Србије, НИС је био потенцијално перспективно, али у том тренутку неефикасно и губиташко предузеће. Под управом „Гаспромњефта“ и у тесној сарадњи са Владом Србије НИС се сврстао међу лидере енергетског тржишта југоисточне Европе. Данас је то велика и модерна енергетска компанија, која се развија, доноси добит акционарима и обезбеђује значајна пореска средства. При томе, ми се трудимо да реализујемо и хуманитарне пројекте који су важни за Србију – истиче Дибаљ.

Које бисте социјалне и културне пројекте које је реализовао „Гаспромњефт” у Србији издвојили?

Издвојићу највеће пројекте у области очувања историјског и културног наслеђа Србије. Почели смо од рестаурације једног од најзначајнијих  симбола  руско-српских односа: Руског гробља у Београду где су сахрањени руски емигранти којима је Србија била уточиште после револуције 1917. године. Ту такође почивају и српски војници и официри који су погинули у Првом светском рату. И као симбол уједињења два народа, на гробљу је постављен меморијални споменик у част погинулих војника, посвећен и успомени на руског цара Николаја Другог, који је донео историјску одлуку о ступању Русије у рат ради заштите братског српског народа. „Гаспромњефт” је 2016. године започео финансирање израде мозаика за унутрашње уређење главне куполе Храма Светог Саве у Београду. До краја године ће бити израђено 1.230 квадратних метара мозаика куполе, а наша инвестиција ће износити укупно четири милиона евра. Макета са мозаиком биће изложена у Руском дому у Београду и сви ће моћи да виде како ће изгледати купола Храма Светог Саве.

У Србији се сваке године уз подршку компанија „Гаспромњефт” и НИС одржавају и изложбе и концерти и реализују се други догађаји из области културе, образовања и спорта. Због тога ће златна медаља Србије, којом сам имао част да будем одликован, бити стимуланс за развој програма социјалних инвестиција „Гаспромњефта” у Србији.

Познато је да „Гаспромњефт“ и њена ћерка фирма НИС посвећују велику пажњу подршци спорту у Србији. Можете ли нам рећи да ли су те инвестиције оправдане?

Наша компанија и њена српска ћерка НИС подржавају најпопуларније тимске врсте спортова у Србији – фудбал, кошарку и ватерполо, а подршку дајемо и тенису. При томе ми не стављамо главни акценат на комерцијални део партнерства, већ на улагања у омладину.

Колико су таква улагања у културне, спортске и образовне пројекте оправдана са аспекта бизниса? С обзиром на то да је у светском нафтном сектору криза, вероватно нико нема вишка средстава, па ни „Гаспромњефт”...

Током свих  година свог пословања у Србији, „Гаспромњефт” је овде већ реализовао некомерцијалне пројекте у вредности већој од 32 милиона евра. Ви сте у праву, нафтне компаније су тренутно заиста принуђене да веома озбиљно оптимизују своје пословање. Ипак, филозофија компаније „Гаспромњефт” јесте повећање ефикасности пословања, а не радикално смањење социјалних инвестиција и због тога ми не обустављамо некомерцијалне пројекте у Србији. Осим финансирања радова на Храму Светог Саве, намеравамо да у 2017. години наставимо реализацију заједничких пројеката на Мокрој Гори са Емиром Кустурицом: музичког фестивала Бољшог и новог књижевног фестивала. Наставиће се и реализација програма школовања најбољих српских студената на Руском државном универзитету за нафту и гас „И. М. Губкин” у Москви и на Рударском универзитету у Санкт Петербургу. НИС неће престати са пружањем вишегодишње подршке истраживачком центру Петница за младе српске таланте који се тамо баве научним радом. Наставићемо реализацију свих пројеката на којима смо радили последњих година, без обзира на тешку тржишну ситуацију.

Колико схватам, за вас лично Србија није туђа земља?

За мене је Србија, у ствари, постала друга земља, после Русије, у којој се осећам као код куће. У младости сам неколико година живео у Србији, похађао сам руску школу при нашој амбасади у Београду,  одлазио на Руско гробље и Храм Светог Саве у изградњи. Можете ли да замислите моја осећања када сам у августу у име компаније „Гаспромњефт” потписивао уговор о финансирању радова за унутрашње уређење куполе тог храма?! Односи између Руса и Срба имају вишевековну историју и та историјска веза мора неизбежно да се манифестује у најразличитијим аспектима. Тако су у мају 2014. године запослени компаније „Гаспромњефт” организовали прикупљање личних донација за помоћ становницима подручја Србије која су погођена поплавама. Сваки Рус који дође у Србију осећа са каквом топлином се овде људи односе према Русији и та симпатија је узајамна. Та веза се не може поделити на економске, финансијске и културне чиниоце, то је вишевековно пријатељство.