Дачић: Противимо се наплати уласка наших грађана у ЕУ

Србија се противи увођењу система наплате уласка грађанима наше земље у ЕУ, рекао је у Варшави министар спољних послова Ивица Дачић и најавио да ће, ако то заживи, он предложити контрамере.

Дачић је, у свом обраћању на министарском скупу Вишеградске групе и западног Балкана, поручио да ми треба да поштујемо једни друге и да радимо у заједничком интересу, преноси Танјуг.

„Овом приликом желео бих да истакнем да смо против ЕТИАС система који ЕУ хоће да уведе нашим грађанима, да плаћају за улазак у ЕУ. Ником не можемо да објаснимо која је логика тога. Ако се уведе плаћање за улазак у ЕУ, ми треба да размотримо да се у складу с принципом реципроцитета уведу контрамере и ја ћу то предложити”, рекао је Дачић, који је и потпредседник Владе Србије.

Он је запитао како је могуће да се такав корак чини једнострано.

„Да ли је логично да наши грађани плаћају за улазак у ЕУ, а да грађани држава чланица ЕУ долазе без плаћања? Ми морамо да поштујемо једни друге и да радимо у заједничком интересу”, казао је Дачић.

Циљ увођења Система ЕУ за информације и одобравање путовања (ЕТИАС) јесте јачање безбедносних провера људи који без виза путују у шенгенску зону, образложила је Европска комисија средином новембра, када је предложила његово увођење.

Према овом предлогу који би, ако га усвоје чланице ЕУ и Европски парламент, требало да ступи на снагу 2020. године, грађани старији од 18 година из земаља ван ЕУ којима нису потребне визе за путовања у шенгенску зону плаћали би „улаз“, то јест дозволу пет евра и она би важила пет година.

„Онлајн“ дозвола за путовање у шенгенску зону издаваће се аутоматски, неколико минута по попуњавању захтева (у случајевима када не постоје елементи који указују на потребу даљих провера).

Европска комисија истакла је да дозволе у систему ЕТИАС не значе визе, већ је реч о режиму контроле, лакшем за посетиоце.

Владимир Петронијевић, извршни директор Групе 484 и саветник бившег вицепремијера Божидара Ђелића за питања визне либерализације, каже за „Политику“ да у Европској унији ово, наравно, не виде као део питања визне либерализације, али да је то „тренутак који у суштини не може на било који начин да допринесе слободи кретања, повезивању на европском континенту и томе слично“.

Али, како додаје, поступање Србије у овом контексту требало би оставити неком будућем времену.

Он напомиње да је један од захтева ЕУ према нама, када смо били у процесу укидања визног режима, био – асиметричност. Србија је требало раније да укине визни режим за држављане ЕУ, док би они нама визни режим укинули по испуњењу одређених критеријума. Та асиметрије је била услов за визну либерализацију.

„Оно што ја више видим као проблем ЕТИАС система није само тих пет евра, него читава апликација која у суштини води ка дискреционом одлучивању ко може да уђе, а ко не. Колико сам упознат, ви бисте могли да прођете тај 'секјурити клиренс' који важи за пет година, али бисте сваки пут морали да најављујете путовања.

То је оно што је проблематично са становишта слободе кретања и самог карактера безвизног режима који ми имамо, јер ово јесте нека врста 'лајт', или 'софт' визног режима”, истиче Петронијевић, додајући да ни цена „улазнице“ од пет евра није занемарљива у земљи која је сиромашна.