Од шефа ЦИА преко СББ-а до шефа дипломатије

Лојалисти који су веровали да им је Доналд Трамп ударио шамар када је наговестио да ће за државног секретара поставити свог великог критичара, могу слободно да окрену и други образ. Новоизабрани председник сада размишља да за министра спољних послова постави човека који је био у игри и за место потпредседника Хилари Клинтон.

Они који су од почетка стајали уз Трампа још нису сварили ни информацију да би најпрестижније место у влади могло припасти Миту Ромнију, а лидер их је већ бацио на нове муке убацивши у игру још једног новајлију у свом тиму, пензионисаног генерала Дејвида Петреуса. Некадашњи командант ратова у Ираку и Авганистану и бивши директор ЦИА у понедељак се, како је јавио Ројтерс, састао са њујоршким милијардером и већ је у врху листе кандидата за првог америчког дипломату.

„Управо сам упознао генерала Петреуса – био сам веома импресиониран”, твитовао је Трамп, који као да је сасвим заборавио да о Стејт департменту сања и његов одани саветник Руди Ђулијани.

Наводно је Трамп прво пикирао Ђулијанија, бившег градоначелника Њујорка, али му је онда будући потпредседник Мајк Пенс дошапнуо да би било боље да изабере Ромнија, бизнисмена, некадашњег гувернера Масачусетса и републиканског председничког кандидата из 2012. који би допринео измирењу са републиканским естаблишментом. Ромни се састао са Трампом, уневши у његов табор поприличну пометњу. Велики је број оних који се осећају издано и подсећају да је овај говорио за Трампа да је „преварант” који нема „ни темперамент ни моћ расуђивања да би био председник”. Са друге стране, Ђулијани је ту од почетка и јавно је казао да је дипломатија једини ресор који га занима у будућој администрацији. Ипак, на његовом путу ка државној функцији могао би да се испречи његов приватни бизнис. Некадашњи први човек Велике јабуке власник је фирме која пружа саветодавне услуге владама и организацијама широм света. У њен портфолио улазе и консалтинг услуге Српској напредној странци (СНС), иранској организацији која се налазила на листи терористичких организација, Катару, и канадској фирми која није успела да садашњег министра спољних послова Џона Керија убеди да јој дозволи изградњу огромног нафтовода. Амерички медији увелико пишу о томе да човек који је на уговорима са странцима зарадио 11 милиона долара није најподеснија личност за шефа дипломатије. На недавну причу Си-Ен-Ена да је 2012. дошао у Београд и саветовао „српске политичаре повезиване са осуђеним ратним злочинцем Слободаном Милошевићем”, Ђулијани је овој мрежи одговорио да се у Србији понео веома „достојанствено”.

„Било је и храбро од мене када сам их казао: ’Мислим да је требало да будете бомбардовани.’ Колико људи оде у неки град и каже: ’Мислим да је у реду што сте бомбардовани.’ Да ли знате колико често сам ја то радио?”, истакао је он.

Ако Трамп и не изабере некадашњег саветника СНС-а већ Петреуса, биће то, опет, стари српски знанац. Петреус је партнер у инвестиционом фонду „Колберг Кравис Робертс” (ККР) који у свом власништву у Србији има, између осталог, телевизију Н1 и мрежу кабловског оператера СББ. Генерал који је сада у пензији раније је био и у Стабилизационим снага НАТО-а у БиХ, а пажњу светске јавности привукао је секс-скандалом због којег је 2012. био принуђен да оде са места првог човека ЦИА. Тада се открило да је најповерљивије војне и државне тајне откривао својој љубавници која је писала књигу о њему.

Било да изабере Ђулијанија, било Петреуса, 45. председник неће моћи да избегне оптужбе за лицемерје. У кампањи је беспоштедно критиковао Хилари Клинтон јер је државне тајне компромитовала чувајући их на приватном серверу, а позицију у Стејт департменту аранжманима са бројним страним владама које су уплаћивале новац њеној хуманитарној фондацији. Сада Трамп размишља да за свог изасланика у планетарним пословима узме или човека који од страних влада и појединаца узима, чак не ни донације, већ чисту зараду или генерала који је угрозио државне тајне јер је желео да учини својој љубавници.

За разлику од Челси Менинг и Едварда Сноудена, који су медијима доставили класификоване информације зарад општег добра, Петреус је компромитовао државне тајне из себичних интереса, али је прошао далеко боље од њих. Челси Менинг је због одашиљања дипломатских депеша „Викиликсу” осуђена на 30 година робије, а Сноуден се скрива у Русији, док у домовини желе да му суде за шпијунажу. Истрага против Хилари Клинтон закључена је без подизања оптужнице, а Петреус је осуђен на две године условно, што значи да у затвору није провео ни један једини дан.

Уместо у ћелију, Петреус је ушао у свет бизниса. Као један од власника ККР-а, путује по свету и користи се везама које је стекао као војник и обавештајац. Веровало се да је једина штета коју је претрпео та што је морао да одустане од амбиција да се једног дана кандидује за председника. Међутим, овај генерал као да је у стању да избегне сваки метак, па и политички. Хилари Клинтон је летос озбиљно размишљала да га именује за свог потпредседника, што би, у случају да је победила, Петреусу отворило врата Беле куће и поред посрамљујућег скандала.

Једни сматрају да је он сасвим квалификован за Стејт департмент јер је геополитичку ситуацију у свету пратио из првих борбених редова, стекавши у међувремену на Принстону и докторат из међународних односа. Други, пак, подсећају да је његов експертски савет умео да се претвори у фијаско, као својевремено заговарање повећања броја војника у Ираку и Авганистану зарад стабилизације ових земаља.

Његове изјаве у много чему противрече Трамповој предизборној реторици. Док будући председник сматра да су САД спискале на хиљаде милијарди долара на блискоистиочне ратове добијајући заузврат „катастрофу”, Петреус баш верује да су америчке инвестиције у Ираку коначно почеле да се исплаћују. Генерал је саветник Барака Обаме у рату против Исламске државе, за коју Трамп каже да су је основали садашњи председник и његова некадашња државна секретарка. Петреус је тражио од Обаме исто што и некадашња шефица Стејт департмента – боље наоружавање побуњеника који се боре против Башара ел Асада. Ако избор падне на Петреуса, Трамп ће својим верним подржаваоцима морати да објасни још нешто – како то да је за шефа дипломатије поставио човека који је заступао и у дело спроводио оно што је он лично називао „пропалом политиком Обаме и Клинтонове”.