Наставак буџетске мелодраме

Бу­џет ко­ји је пре­ми­јер Алек­сан­дар Ву­чић пре два да­на по­це­пао, чла­но­ви ње­го­вог ка­би­не­та, фи­гу­ра­тив­но ре­че­но, још ни­су ус­пе­ли да за­ле­пе.

Са днев­ног ре­да Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ју­че је ски­нут на­црт бу­џе­та за 2017. го­ди­ну јер ко­нач­ни до­го­вор ни­је по­стиг­нут. Ка­ко са­зна­је­мо, оче­ку­је се да на сед­ни­ци вла­де у че­твр­так чла­но­ви ка­би­не­та пре­ми­је­ра усво­је пред­лог др­жав­не бла­гај­не и про­сле­де га На­род­ној скуп­шти­ни на усва­ја­ње.

Дра­ма­тич­ни обрт у фи­ни­шу кро­је­ња др­жав­не ка­се на­пра­вио је пре­ми­јер Алек­сан­дар Ву­чић кад је пре два да­на из­ја­вио да је по­це­пао бу­џет и вра­тио га на­зад на до­ра­ду.

Ме­ло­дра­ма се на­ста­ви­ла пре­кју­че до ка­сно у ноћ. Ка­ко мо­же да се чу­је, са­ста­нак чла­но­ва вла­де тра­јао је од 15.30 по­ под­не па све до ка­сно у ноћ.

 Ми­ни­стри су, пре­ма на­шим са­зна­њи­ма, осу­ли же­сто­ку паљ­бу по свом ко­ле­ги Ду­ша­ну Ву­јо­ви­ћу. Нај­гла­сни­ји у зах­те­ви­ма за по­ве­ћа­ње из­да­та­ка би­ли су ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Алек­сан­дар Ан­тић, ми­ни­стар­ка прав­де Не­ла Ку­бу­ро­вић и ми­ни­стар од­бра­не Зо­ран Ђор­ђе­вић.

Рас­пра­ва је тра­ја­ла до 22 са­та и на кра­ју је до­го­во­ре­но да се раз­го­вор на­ста­ви на сед­ни­ци вла­де ко­ја је одр­жа­на ју­че у 14 ча­со­ва. Ме­ђу­тим, ни ју­че ко­на­чан до­го­вор ни­је по­стиг­нут са ми­ни­стар­ком прав­де и ми­ни­стром од­бра­не. 

Где је, за­пра­во, за­пе­ло?

Оно што може да се чује јесте да је министарка Кубуровић била незадовољна јер је министар финансија одбио њен предлог да повећа зараде за 16.000 запослених. Разлог за незадовољство имали су и министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић, министар просвете Младен Шарчевић, министар здравља Златибор Лончар, министар омладине и спорта Вања Удовичић и министар трговине Расим Љајић – чији су буџети за следећу годину такође смањени.

Оно што прво упада у очи када се погледа Нацрт државне касе за следећу годину су капитални издаци који су са овогодишњих 42 повећани на 95 милијарди динара. Премијер Александар Вучић јуче је истакао како ће капитална улагања бити већа за око 120 одсто. И то само дан након што је критиковао Нацрт буџета, истакавши да су укупни расходи већи управо због раста ових издатака.

„Од тога је све било за капиталне инвестиције и пројекте, а не могу да потроше ни 30 одсто тога”, рекао је премијер.

Чини се, међутим, да је узрок раста капиталних инвестиција у буџету методолошке природе, јер су у нацрт ушли и пројектни зајмови, па су сада сви инфраструктурни пројекти обједињено приказани у централној каси.

Буџетом су планиране паре за ауто-пут на Коридору 11 (деоница Обреновац–Љиг) у укупном износу од 9,87 милијарди динара. За ауто-пут Сурчин–Обреновац издвојено је 7,15 милијарди динара. Буџетом је планирано и 850 милиона динара за израду пројекта брзе пруге Београд–Будимпешта.

За изградњу граничног прелаза Батровци (фаза 2) издвојено је 456 милиона динара.

Такође, у овом буџету јасно се види колико коштају нереформисана предузећа у државном власништву. јер на наплату 2017. године доспевају гарантовани зајмови „Србијагаса”. Порески обвезници Србије догодине ће измиривати и рате за кредите које је узела „Ер Србија“ у износу од око 12 милиона евра. Дугови „Галенике” коштаће нас 23 милиона евра. На наплату стижу и кредити које је „Јат техника” у прошлости узимала уз гаранцију државе. Држава догодине мора да врати и зајмове „Железаре Смедерево” које је ово предузеће узимало код комерцијалних банака, углавном уз гаранције од Фонда за развој. Реч је дугу од око пет милиона евра. Држава је гарантовала кредите „Југоимпорта СДПР-а”, који такође ове године стижу на наплату. Реч је о зајму у укупном износу од три милиона долара које је ова компанија добила од Агенције за осигурање и финансирање извоза.

Како је „Политика” већ објавила, буџетом су планирани приходи од 1.091 милијарду динара. Укупни расходи за 2017. годину пројектовани су на 1.121 милијарду динара, што је за 36 милијарди више него ове године. Дефицит буџета планиран је на 30 милијарди. Међутим, у нацрт државне касе за следећу годину министар финансија је изнад црте унео и отплату главнице за предузећа у државном власништву у укупном износу од 39 милијарди динара. То је подигло ниво републичког дефицита, тако да када се подвуче црта, мањак централне касе износи укупно 69 милијарди динара.

Према нашим сазнањима, расходи за камате у Нацрту буџета износе 134 милијарде динара што је пет милијарди мање него прошле године, док су субвенције мање за милијарду. Први пут у буџету планирана су средства за текућу ликвидност РТБ „Бора” у износу од две милијарде.