Антимонополска комисија чешља трговце

Комисија за заштиту конкуренције ускоро ће анализирати конкуренцију на тржишту малопродаје хране, пића и дувана. Контрола овог сектора ће, како саопштавају из комисије, осим тржишта малопродаје које се тиче крајњих потрошача, обухватити и односе између малопродаваца и добављача како би се, наводно, између осталог утврдило и стање конкуренције на тржишту.

Иако у Комисији за заштиту конкуренције кажу да је ово тело „ојачало”и да је сазрео тренутак за овако обимну акцију, ипак не треба занемарити и чињеницу да је последњих десетак година у Србији дошло до значајног укрупњавања на тржишту малопродаје и дистрибуције прехрамбених производа и да комисија можда има разлога да посумња да је у међувремену било повреде конкуренције.

Како се наводи у њиховом саопштењу „резултати анализе омогућили би комисији и могућност спровођења анализа значајнијих концентрација које су реализоване у претходном периоду.

Да подсетимо, најзначајнију концентрацију у области малопродаје у Србији представља продаја „Меркатора” „Агрокору” која је одобрена крајем 2013. године. У 2014. години уследило је спајање „Универекспорта” и „Ангропромета”, а потом је прошле године нашим тржиштем одјекнула глобална трансакција када је ланац трговачких маркета који послује у Холандији и САД – „Ахолд” најавио куповину белгијског„Делеза”.

Аквизиција вредна 9,8 милијарди евра завршена је у јуну ове године. „Аман” је прошле године преузео „Интерекс” и пословање у седам објеката трговинског ланца „Идеа” (који је ове објекте продао као меру „деконцентрације”). Наставио је да се шири и у овој години тако што је у своју малопродајну мрежу припојио и „Вишњица дућане”. Уз овакву динамику на домаћем тржишту малопродаје, појавила се и вест да нам у 2017. години стиже и нови учесник – дисконтер „Лидл” који је најавио изградњу и отварање дистрибутивног центра и првих 20 објеката у Србији, од укупно 100 које ће отворити на нашем тржишту у наредном периоду.

Интересантно је да је уз оволико промена у домаћој малопродаји, Комисија за заштиту конкуренције у протеклом периоду имала занемарљив број пријава повреде конкуренције. То не значи да проблема на тржишту није било. Држава је већ реаговала, па чак и интервенисала доношењем Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, вероватно јер су се односи између малих добављача (обично је реч о малим и средњим предузећима) и великих купаца, односно трговинских ланаца, већ отргли контроли.

У Комисији за заштиту конкуренције нису желели да коментаришу да ли ова акција има везе са неким њиховим сазнањима да на тржишту има повреда конкуренције, ни да ли то можда има везе са случајем 16 продаваца спортске опреме који су се договарали о ценама и који је и даље у поступку.

Анализа малопродаје свакако нам се намеће и као европска пракса. Европска комисија је од 2010. чак три године спроводила анализу тржишта малопродаје и водила чак 50 различитих случајева од којих се 90 одсто односило на концентрације.

И ова акција на тржишту ЕУ уследила је после бројних приговора како на нивоу Европске уније, тако и појединачних земаља чланица, да велики трговински ланци намећу штетне услове добављачима хране (произвођачима хране и пољопривредницима), што умањује њихов подстицај за инвестирање, а потрошачима ограничава избор.

Да ли је избор ускраћен и потрошачима у Србији? То би, како се очекује, требало да покаже најављена акција Комисије за заштиту конкуренције. Статистика каже да учешће издатака за личну потрошњу домаћинства у БДП-у износи 73,8 одсто. У структури потрошачке корпе храна и безалкохолна пића и алкохолна пића и дуван учествују са 46,6 одсто, а у минималној корпи са чак 52,5 процената.