Јавни сектор рупа без дна

Крагујевац – Читав јавни сектор града, поготово комунални део, одавно је у кризи. Проблеми су почели да се јављају још пре једне деценије, а од 2012. постали су очигледни, јер се пукотине више нису могле маскирати ни у „обланде завијеним” саопштењима политичара.

Нека предузећа су, у међувремену, фактички угашена, попут „Нискоградње”, већину и данас море огромни дугови и ненаплатива потраживања, што је случај са „Водоводом”, а запослени у појединим градским фирмама, рецимо у „Урбанизму”, већ два месеца нису примили ни динар.

Упркос томе, многи директори крагујевачких јавних и комуналних предузећа најављују скору консолидацију и брзо хватање за „зелену грану”. Колико је тај њихов оптимизам поткрепљен резултатима рада и утемељен у стварним пословним билансима, будући да Градско веће готово сваке седмице даје одобрење за неки нови кредит.

Последњи у низу таквих „амина” је још фришак, а реч је о овонедељној одлуци Градског већа да „Водоводу” одобри банкарску позајмицу у износу од 170 милиона динара. Кредитна средства ће, како је речено, послужити за санирање нарушене текуће ликвидности. Овој одлуци Већа претходио је суморан извештај „Водовода” у којем се наводи да тешко наплатива потраживања која превазилази 1, 3 милијарде динара „директно угрожава функционисање предузећа” које Крагујевац снабдева водом за пиће. Грађани дугују око 700 милиона динара, а привреда нешто више од 600 милиона.

Пре месец дана кредит је одобрен и „Чистоћи”, која ће 35 милиона динара утрошити на исплату радничких плата и уплату пореских дуговања. О кредиту у износу од 93 милиона динара, који је одобрен „Тржницама”, „Политика” је већ писала. У изјави за наш лист директор овог предузећа Небојша Видовић је навео да ће новопозајмљена средства бити употребљена за враћање старих задужења, модернизацију пијачних објеката и побољшање квалитета услуга, што ће фирму „подићи на ноге”.

Ствари нису компликоване како изгледају на први поглед, оне су још компликованије. То се најјасније види у троуглу Град – „Урбанизам“ – Предузеће за изградњу града „Крагујевац”. Град дугује 900 милиона динара свом предузећу за изградњу, па зато оно није у стању да измири дуг од око 52 милиона динара према, такође градском, предузећу „Урбанизам”. А у изјави за медије директор „Урбанизма” Александар Рудник Милановић навео је да би предузеће на чијем је челу могло да се стабилизује када би локална управа покренула механизам измиривања својих обавеза према градским планерима, која скупа износе око 72 милиона динара.

Да ли ће Градско веће, које од октобра 2014. води градоначелник Радомир Николић, у некој од наредних седмица посегнути за још неким кредитом, тешко је рећи, имајући у виду да је крагујевачки буџет одвећ танак и за сервисирање раније узетих позајмица. Стари кредити из периода десетогодишње владавине Верољуба Стевановића још се враћају, а град је, недавно, од Европске банке за обнову и развој затражио још 10 милиона евра.

Спирала нових позајмица за враћање старих кредита не зауставља се лако, нити је то могуће учинити без тешких последица по око 4.000 запослених у јавном сектору.