Каспаров љут на САД

Специјално за „Политику”

Москва, 20.марта –После бесконачних међусобних расправа и подела, после распада Комитета 2008, Уједињеног грађанског фронта, Сверуског грађанског конгреса и коалиције Друга Русија, руска опозиција одлучила је да створи нову политичку организацију са звучним називом Национална скупштина.

Гари Каспаров и Едуард Лимонов објавили су данас да су се такозвани маршеви несагласних показали непродуктивним и да ће нова организација своје прво заседање организовати крајем априла, пред саму инаугурацију новог председника Русије.

„Сматрамо да је у условима када су у земљи фактички ликвидиране све постојеће политичке институције неопходно стварање места на коме се може не само дискутовати него и формирати политички дневни ред земље”, изјавио је Каспаров, поновивши такорећи од речи до речи текст који је изговарао и при оснивању Комитета 2008 и коалиције Друга Русија.

Едуард Лимонов, лидер Националбољшевичке партије, која у стварности такорећи и не постоји (чини је неколико десетина младих екстремиста које Лимонов повремено гура у сукобе са полицијом како би доказао недемократичност власти), објавио је да је Национална скупштина – покушај да се створи руски прототип парламента где бисмо „ми могли да разговарамо и решавамо наше проблеме”. У свом екстравагантном стилу, Лимонов је узвикнуо: „Кажу да код нас нема опозиције, али она постоји! Та опозиција је недовољно одлучна, али ми смо одлучни, и ако нас не зауставе ни затвори ни меци, успећемо.“

Лидер организације „За људска права” Лав Пономарјов је изјавио да ће у скорој будућности бити створени стални органи скупштине, комитети слични онима који функционишу у правим парламентима.

Очекује се да у Националну скупштину уђу они опозициони лидери чије партије на парламентарним изборима нису успеле да пређу цензус, а на председничким нису ни учествовали. Реч је пре свега о Борису Њемцову и Максиму Резнику којима је то једина шанса да остану на политичкој сцени. Организатори верују да ће на првом заседању успети да окупе 500–-600 људи. И то је укупан број оних за које се мисли да желе с њима да мењају политички систем Русије.

Руска опозиција почела је да се уједињује под диригентском палицом шахисте Гарија Каспарова 2004. године, кад је почела да се припрема за изборе 2008. Њихова прва организација носила је назив Комитет 2008, али није издржала до те изборне године – трајала је само нешто више од годину дана. После Комитета појавио се Сверуски грађански конгрес, са истим учесницима, партијама дијаметрално супротних политичких ставова, што најбоље илуструју националистичка партија Лимонова и партија грађанске оријентације Каспарова, са оснивачком паролом „Учинити све да у скорој будућности буде смењена власт у земљи”. А кад је и њега почетком ове године нестало, дошла је идеја о прототипу парламента у коме би учествовале све опозиционе партије Русије – изузев лидера Јаблока Григорија Јавлинског коме опозиционари никако не могу да опросте недавни сусрет са Путином у Кремљу и не желе да га виде у својим редовима. Организатори не желе у својим редовима ни највећу опозициону партију – комунисте Генадија Зјуганова. Лимонов је управо борбу против комуниста назвао једним од главних циљева нове организације која ће, како тврди, успети смо „ако будемо спремни да умремо овде и сада”.

Занимљиво је да је Гари Каспаров овог пута љут и на САД – на недавном доручку који је америчка амбасада организовала за лидере опозиције да би се срели са Кондолизом Рајс, Каспаров се није појавио. Касније је новинарима објаснио да му то није било нарочито занимљиво: „Доручак, као доручак – кајгана. А Америка ионако добро зна какво је стање у Русији и нема намеру да било шта предузме.” Шта би требало да предузме, није рекао.

Националној скупштини се неће придружити ни најстарији руски опозиционар, председница московске Хелсиншке групе Људмила Алексејевна. Према њеном мишљењу, политичке снаге које у томе учествују имају за циљ, пре свега, борбу за сопствена политичка права, а не за права руских грађана:

„Ми смо и напустили Сверуски грађански конгрес зато што тамо има много људи који могу само да причају, а заправо ништа не предузимају. А од Друге Русије смо имали само главобоље и никакве користи”, закључила је Алексејева.