Тужилаштвима недостаје 114 тужилаца

Само неколико дана пошто је положио заклетву пред председницом парламента и тиме постао заменик тужиоца у основном београдском тужилаштву, један од „новопечених” тужилаца задужио је око 1.000 предмета. Међу њима је био поприличан број оних које његове колеге зову „коскама” или „сложеним” и од којих су, правдајући се различитим разлозима, и искуснији заменици тужиоца „дизали руке”...

Прво његово дежурство било је „паклено”. Требало је да саслуша шест особа против којих је полиција поднела кривичне пријаве, а након тога да утврди има ли основа да суду предложи да им се одреди притвор. Уз све то, највећи део времена радио је без записничара, па је већину донетих решења, предлога, исказа, углавном куцао сам...

Са оваквим проблемима суочили су се и готово сви новоизабрани заменици тужиоца, а пре њих и њихове старије колеге. Већина заменика тужилаца, признаје да им је енормно велики број предмета које имају у раду највећи проблем... А, он би, у знатној мери био решен, да у тужилаштвима широм наше земље ради онолико тужилаца колико је систематизацијом предвиђено.

Анализа потребног броја заменика јавних тужилаца у Србији, коју је урадила радна група Државног већа тужилаца (ДВТ), показује да у српским тужилаштвима тренутно, према утврђеној систематизацији, недостаје 114 заменика тужиоца. Највише у основним – 71.

„Ступањем на снагу новог ЗКП-а, у октобру 2013. године и преношењем целокупног поступка истраге у надлежност јавног тужилаштва, обим посла тужилаца знатно је повећан. Већ на самом почетку примене закона, било је јасно да је обим посла несавладив, упркос максималном улагању напора, нарочито у основним јавним тужилаштвима. Посебан проблем представљао је велики број незавршених истрага које су из судова враћене у тужилаштва, чиме је и број предмета у већини тужилаштава повећан готово два пута. Тако је у основна тужилаштва пренето више од 38.000 предмета. Повећан обим посла и повећање броја предмета није било праћено изменом систематизације броја тужилаца”, наводи се у анализи.

Посебно је забрињавајућа чињеница да је, упозорава се у документу, највећи проценат непопуњених места у основним тужилаштвима која су и највише оптерећена приливом предмета, као и да је од постојећих заменика јавних тужилаца њих 33 упућено на рад у друга тужилаштва на дужи временски период. Иако не раде у тужилаштвима у којима су изабрани на функцију, њихово место се не приказује као упражњено.

„Заменици тужиоца у основним тужилаштвима просечно у раду имају 1.197 предмета, у вишим 494, а у апелационим – 312. Уколико би се број тужилаца повећао, односно била попуњена систематизација, просечан број предмета по заменику тужиоца био би мањи: у основним би то било 860, у вишим 415, а у апелационим 249”, пише у документу радне групе ДВТ.

Проблем у раду тужилаштава представља и неједнака оптерећеност заменика, па тако они у појединим тужилаштвима раде и до десет пута више предмета од других, што се одражава на квалитет њиховог рада. Ово, такође, у великој мери утиче и на доступност грађана правди, јер превелик број предмета доводи до дугог трајања поступка, а тиме и до повреде права на суђење у разумном року.

Осим тога, овакав систем изразито неравномерне расподеле, директно утиче и на негативну селекцију приликом оцењивања рада заменика јавног тужиоца, будући да се према постојећим правилима квалитет рада мери бројем урађених одлука у односу на број примљених предмета.

Применом ових мерила, на пример, заменик тужиоца који има 500 предмета у раду и реши их све, добиће оцену „изузетно успешно”, а заменик тужиоца који има 1.500 предмета у раду и реши мање од 60 одсто, добиће оцену „не задовољава”, при чему је први решио 500 предмета, а други око 900.

Горан Илић, члан ДВТ-а и председник Удружења тужилаца и заменика тужилаца, каже за „Политику” да је анализа коју је урадила радна група највишег тужилачког тела, прецизно утврдила стање у српским тужилаштвима а, пре свега, указала на недостатак довољног број људи.

– Не недостају само тужиоци и заменици, већ нема довољно ни правосудних службеника. Такође, проблем је и што одређени број тужилаштава нема адекватне просторије за рад. Тужилаштва немају ни довољно материјалних средстава, с обзиром на то да се она која су раније била предвиђена за истраге и која су преношена судовима за ту намену, сада не преносе тужилаштву, иако је нови ЗКП поскупео истражни поступак. Што пре би, према постојећој систематизацији, требало попунити упражњена места, али и изабрати тужиоце у тужилаштвима којима тренутно руководе вршиоци функција. Када се све то уради, требало би направити анализу стварних потреба према новом ЗКП-у – каже Илић.