Хоће ли на чело Аустрије доћи ултрадесничар

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Страх од глобализма јесте одлучујући фактор који Европљане, нарочито Аустријанце и Французе, гура ка популистичким и десничарским странкама, закључили су стручњаци немачке фондације Бертелсман у јуче објављеном истраживању, заснованом на анкети безмало 15.000 становника Европске уније. То што 55 одсто испитаних Аустријанаца и 54 одсто Француза страхује од глобализације, у званичном Берлину буди стрепњу да је и те како могуће да на предстојећим председничким изборима у Аустрији и Француској победе кандидати десничарских странака, који се залажу за драматичне промене актуелног економског и политичког поретка у ЕУ.

Да немачке владајуће странке брине могућност да у недељу, 4. децембра, на аустријским поновљеним председничким изборима кандидат десничарске Слободарске партије Аустрије (ФПО) Норберт Хофер победи независног кандидата Александера ван дер Белена, сведочи и то да су функционери Социјалдемократске партије Немачке (СПД) – немачки вицеканцелар Зигмар Габријел и одлазећи председник Европског парламента Мартин Шилц – у понедељак увече дошли у Беч како би се тајно састали, како са бившим социјалдемократским канцеларом Аустрије Вернером Фајманом, тако и са актуелним канцеларом Кристијаном Керном. Према сазнању бечког дневног листа „Кронен цајтунг”, који је успео да фотографише Шулца, Габријела и Фајмана у једном бечком кафићу, могуће је да социјалдемократе раде на заједничкој стратегији за подршку Ван дер Белену у последњим данима кампање.

То је на известан начин потврдио и Габријел, кад је на „Твитеру” написао: „Са Шулцом и Фајманом у Бечу. Против популизма помаже само још јединство”. Шулц, којем немачки аналитичари предвиђају да ће или бити нови немачки шеф дипломатије или канцеларски кандидат СПД-а, одавно је упозоравао на опасност Хоферове победе.

„Ако екстремна десница у Аустрији и Европи победи, промениће се карактер Европе. Велика већина људи у Европи не жели те промене. То је, међутим, тиха већина људи, ако прихвата да они који желе границе побеђују на изборима”, поручио је Шулц пре шест месеци, уочи другог круга аустријских председничких избора.

Први круг одржан је 24. априла и тада су највише гласова освојили Хофер (45) и Ван дер Белен (72), претекавши кандидате владајуће коалиције социјалдемократа (СПО) и народњака (ОВП). У другом кругу тесном већином је победио Ван дер Белен, али је Уставни суд Аустрије поништио ово гласање због нерегуларности и процедуралних пропуста. Иако је понављање другог круга избора било заказано за 2. октобар, то гласање је померено за два месеца „због техничких проблема са гласачким листићима”.

Будући да анкете указују да је међу двојицом кандидата „мртва трка”, кампања је више него жестока. У ТВ дебати пре неколико дана Ван дер Белен је прозвао Хофера и ФПО да изазивају несигурност својим претњама да ће Аустрију извести из ЕУ, додајући да ће Хоферова победа изазвати „државну кризу”. Хофер је, иначе, раније најављивао да ће, ако дође на власт, организовати референдум о изласку из ЕУ у случају да се Турска придружи ЕУ или Брисел покуша додатно да централизује власт.

„ФПО се игра изласком Аустрије из ЕУ већ 20 година. Бројне политичке личности у Европи страхују да би та спекулација могла да изазове лавину екстремнодесничарског популизма”, рекао је Ван дер Белен, који је из странке Зелених, али настоји да се прикаже као независни кандидат. „Најважнија је солидарност између држава чланица, без тога нећемо моћи да се потврдимо наспрам Русије или САД”.

Хофер је свом противкандидату одговорио да управо он прави узбуну, те да неће доћи до изласка Аустрије из ЕУ.

„Више пута сам поновио да желим повољан развој ЕУ”, рекао је Хофер, који је кандидат ФПО, странке која је драматично увећала подршку захваљујући нападима на владину имиграциону политику, али и на аустријску „елиту”, оптужбама да се одвојила од реалности.

Два кандидата јасно су супротстављена и по питању спољне политике, па тако Ван дер Белен указује на важност односа Аустрије са Немачком, а Хофер се залаже за тешње везе са централноевропским суседима и источним земљама, пре свега Русијом. Хофер не само да је критиковао потезе Ангеле Меркел у оквиру избегличке кризе, већ је најавио и да би у случају победе радио на формирању савеза с источноевропским земљама ради стварања противтеже Немачкој и Француској.

После 11 месеци предизборне кампање може се рећи да у Аустрији влада референдумска атмосфера, коју су добрим делом створили домаћи и страни медији и политичари, истичући да бирачима предстоји избор између крајње деснице и умерене струје. Иако је улога председника више церемонијална, председник Аустрије има могућност да распусти парламент и распише изборе.

То очигледно брине владајући коалицију, будући да према истраживању које је пре неколико недеља објавио угледни дневни лист „Стандард”, међу 10 Аустријанаца њих седам сматра да влада не држи под контролом све проблеме у земљу. Додуше, већина испитаних не сматра да би ФПО требало да постане део владајуће коалиције.

Иако у међусобним нападима кандидати скоро да не помињу економију, управо нарастајући економски проблеми у Аустрији дају шансу Хоферу да победи. Баш као и Немачка, и Аустрија је претежно извозно оријентисана економија, због чега је од глобализације, увођења евра и ширења ЕУ имала огромне финансијске користи. Иако је и даље једна под најбогатијих чланица ЕУ, како истичу економисти, сада постају уочљиве пукотине у аустријском економском моделу, који и даље болује од превише компликоване бирократије, а инвеститори јој замерају превише крута правила о радном времену и превелике социјалне намете на плате запослених.

Недавно изабрани канцелар Керн обећава пакет реформи, али засад су Аустријанци видели мало користи од тога, тако да је само 23 одсто испитаних оптимистично у вези са будућношћу. У таквој атмосфери Хофер и ФПО лако убирају гласове оптужујући за лошији живот глобализацију, ЕУ, избеглице и економске мигранте.