Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буџетски суфицит 34,3 милијарди динара

Јавни дуг износио је на крају октобра 2016. године 24,59 милијарди евра, што је за 460 милиона више него у септембру, према управо објављеном Извештају Министарства финансија о текућим макроекономским кретањима.
Буџетски суфицит 34,3 милијарди динара
Фото Жељко Јовановић

Србија је у периоду од јануара до октобра 2016. остварила суфицит буџета у висини од 34,3 милијарди динара, објавило је Министарство финансија.

Суфицит буџета Републике, према широј дефиницији, која у расходе укључује и пројектне зајмове који нису део буџета али припадају нивоу Републике, износи 14,1 милијарди динара.

Капитални расходи финансирани из пројектних зајмова већи су у периоду јануар - октобар 2016. године за 6,7 милијарди у односу на исти период претходне године.

У октобру су остварени приходи у износу од 87,9 милијарди динара, а расходи су извршени у износу од 80,8 милијарди динара. Остварен је суфицит у износу од 7,1 млрд динара.

Порески приходи републичког буџета износили су у октобру 76,9 милијарди динара, при чему су највећи забележени по основу ПДВ-а у износу од 43,7 милијарди динара, будући да у октобру доспева плаћање тромесечних обавеза по овом основу.

Приход по основу акциза износио је 19,2 милијарде динара, а остварење непореских прихода износило је 10,7 милијард, при чему је премија по основу поновног отварања емисије обвезница износила 1,3 милијарде динара. По основу донација уплаћено је 0,3 милијарде динара.

На расходној страни није било веће разлике у односу на септембар, осим мањих обавеза по основу камата. Највеће ставке на расходној страни су били расходи за запослене и трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (фонд ПИО, РФЗО, НСЗ, фонд СОВО).

На исплату плата запосленима утрошено је 18,6 милијарди. Трансфери ООСО износили су 19,2 милијарде дианра, од чега је ПИО фонду уплаћено 16,5 милијарди.

На нивоу опште државе на крају октобра забележен је дефицит у износу од 5,8 млрд динара.

Планирани дефицит у оквиру Програма са ММФ у истом периоду износи 122,4 милијарде динара. Много бољи резултат остварен је на приходној страни, бољом наплатом пореских прихода (ПДВ, акцизе, доприноси, порез на добит), али и већом уплатом једнократних непореских прихода од очекиване.

Збирни суфицит локалних самоуправа на крају септембра износи 6,1 милијарди динара. АП Војводина је, како је објавило Министарство, тренутно у суфициту од 1,8 милијарди динара.

Дефицит Фонда СОВО је 0,9 милијарди динара, а ПИО фонд је забележио дефицит у износу од 7,5 милијарди.

Национална служба за запошљавање и РФЗО су забележили суфиците у износу од 2,6 милијарди и 3,4 милијарде динара, респективно.

Суфицит РФЗО је последица динамике исплата плата, јер се у јануару у здравству исплаћује само пола месечне зараде, а у децембру једна и по зарада.

Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, се у највећој мери финансирају из кредита намењених изградњи путне инфраструктуре, те је њихов укупан дефицит износио 25,3 милијарди динара. према извештају Министарства финансија. (Танјуг)

Јавни дуг Србије у октобру 24,59 милијарди динара

Јавни дуг Србије износио је на крају октобра 2016. године 24,59 милијарди евра, што је за 460 милиона више него у септембру, према управо објављеном Извештају Министарства финансија о текућим макроекономским кретањима.

Учешће јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) Србије износило је у октобру 72,1 одсто, забележивши благи раст у поређењу са 70,8 процената из септембра.

У односу на децембар 2015. године, удео јавног дуга у БДП-у земље срезан је за 2,6 процентних поена.

Највиши проценат учешћа јавног дуга у БДП-у Србије забележен је 2001. године када је износио 97,7 одсто, док је најнижи удео, од 28,3 процента, регистрован 2008. године. (Танјуг)

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.