Дилпарић: „Фармаком” био првокласан клијент

Суђење власнику „Фармакома МБ” Мирославу Богићевићу, из Шапца, и још шесторо оптужених за незаконито одобравање и коришћење 32 кредита Привредне банке Београд Богићевићевој компанији, настављено је јуче сведочењем Миодрага Дилпарића, члана извршног одбора банке.

„Ниједну одлуку о пласману кредита није донео извршни одбор банке” казао је Дилпарић у Специјалном суду. Он је изјавио да његов потпис, као члана извршног одбора, није могао да утиче на одобравање кредита. Било је много нелогичности у Привредној банци Београд, додао је.

Дилпарић је казао да је, када је дошао на поменуту позицију крајем августа 2011, сазнао да је Привредна банка Београд „поткапитализована” од Народне банке Србије. Првих дана када је постао члан извршног одбора, почело је одобравање спорних кредита „Фармакому МБ”, рекао је он.

„Фармаком МБ” био је „првокласан клијент”, напоменуо је Дилпарић. То значи, како је појаснио, да је такав клијент по класификацији Народне банке Србије платежно способан и било је могуће одобрити му кредите.

На питање адвоката окривљених, који органи доносе кредитне одлуке, казао је да су то управни, кредитни и извршни одбор, али да све зависи од износа кредита. Дилпарић је рекао и да је почетком 2012. „донет програм за стабилизацију банкарског система” и од 400 милиона евра, из тог програма, Привредна банка је добила 18 милиона у деоницама.

Подсетимо, 3,4 милијарде динара „тешка” је оптужница против Мирослава Богићевића и још шест особа, оптужених да су за „Фармаком” незаконито одобрили и узели 32 кредита Привредне банке Београд. Овом оптужницом Тужилаштва за организовани криминал, осим Мирослава Богићевића, терете се и председник кредитног одбора Привредне банке Београд Миодраг Салаи, чланови кредитног одбора те банке Александра Јанковић, Вера Медић и Предраг Тошић, затим заменик члана кредитног одбора Душан Вујадиновић и финансијски директор концерна „Фармаком МБ” Оливера Ђорђевић.

У оптужници се наводи да су окривљени и саизвршиоци, од марта 2012. до марта 2013. у Београду и Шапцу, као руководиоци искористили своје положаје и овлашћења када је Привредна банка Београд у наведеном периоду, између осталог, одобрила 32 краткорочна кредита.