На Бањици ниче „дрворед шампиона”

Репрезентативац Србије у бацању кугле Асмир Колашинац посадио је пред Атлетском двораном на Бањици прво стабло, зачетак будућег „дрвореда шампиона” наше атлетике. Учинио је пред јавни тренинг у дворани која за сада још нема име, а копање рупе и затрпавање саднице било му је, како је рекао, добро загревање.

– Ово је, све сам научио, „лириодендрон тулипифера” или „лалино дрво” чија је постојбина Америка, који може да нарасте расте до 40 метара, да издржи и температуре од 35 испод нуле тако да може да успе и у мојој Сјеници – објашњавао је Колашинац док је с лакоћом баратао лопатом.

Једнако лако је касније у дворани баратао куглом објашњавајући технике бацања и спремно одговарао на питања и излагао свој план за Европско првенство у дворани које ће се одржати у „Комбанк арени” од 3. до петог марта.

– Пошто сам се одморио од прошле сезоне, радио сам мало код куће у Сјеници и када су тренинзи постали интезивнији и када сам почео да тренирам два пута дневно морао сам да дођем Београд. Комплетне припреме обавићу у овој дворани. Имам скоро три месеца до почетка Европског првенства и то је сасвим довољно да се максимално добро припремим. Најбитније у тренажном процесу је темпирање форме, јер не желим да поновим грешку из прошле сезоне када сам за Олимпијске игре можда мало промашио форму. Зато је ово Европско првенство посебно важно за мене. Једва чекам да почне – рекао је наш рекордер у бацању кугле у дворани.

Улазнице за Европско првенство већ су у продаји (могу се наручити преко сајта шампионата: http://www.belgrade2017.org/sr/tickets) и нема сумње да ће трибине „Комбанк арене” бити испуњене до последњег места. То је Колашинцу додатни мотив:

– Постоји доза притиска већ сада, али то је она доза која вас тера да тренирате више. Драго ми је због тога, јер је добијање организације Европског првенства за све нас признање – признање за све наше резултате и признање за рад Атлетског савеза. Мислим да домаћа атмосфера може да буде плус за мене ако је правилно искористим. Ја сам бацач који баца на „адреналин” и мислим да ће ми то што бацам у Београду, у Србији, преед својом публиком пуно помоћи.

Колашинац и остали наши атлетичари које очекује наступ на Европском првенству први пут моћи ће да зимске припреме обаве у правој атлетској дворани.

– Морам да вас подсетим да сам се 2010, 2011. и 2012. припремао у Сурчину у мањежу за коње. Звучи смешно, али мени је било битно да ми ништа не пада на главу. То што је било хладно није ми био проблем. После смо почели да тренирамо у Новом Саду, а то је импровизована сала за атлетику, али ми смо из ње одлазили на велика такмичења и освајали медаље. Ја сам већ прве године, 2013. освојио злато, а 2015. сребро на европским првенствима у дворани. Сада имамо идеалне услове за припреме. Сваки пут кад уђем у ову дворану помислим: зар је могуће да ово постоји у Србији. Заиста ништа више не бих могао да пожелим. Све што ми је потребно имам у овој дворани – рекао је 32-годишњи репрезентативац Србије.

Да ли врхунски услови гарантују освајање медаље, па чак и шампионске титуле, Асмир Колашинац није хтео да потврди, али амбиције су му шампионске:

– Не волим да предвиђам пласман. Конкуренција ће бити  веома јака. У контакту сам са својим највећим ривалима. Сви већ тренирају, неки су отишли у Америку јер кажу да је тамо ваздух лакши и да се боље тренира... Да ћу све од себе. И ако бацим колико заиста могу тада ни титула не би изостала.

Колико ће Колашинац заиста моћи видеће се 4. марта, другог дана шампионата Старог континента, а резултатски циљ му је хитац преко даљине од 21 метра. Његов државно рекорд под кровом је 20,91.

– Желео бих да на Европском првенству пред домаћом публиком оборим свој државни рекорд у дворани и мислим да би у том случају медаља била сигурна. Барем бронзана... Али ја желим да покушам да објединим свој рекорд и да бацим куглу преко оног мог рекорда на отвореном од 21,58 – поверио се Асмир Колашинац.

Није криво темпирање форме

Никола Томасовић, тренер Асмира Колашинца, не сматра да су њих двојица погрешили при темпирању форма за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру.

– Имамо сасвим јасан доказ. Дан уочи такмичења Асмир је на тренингу постигао лични рекорд с тежом куглом од осам килограма. Нажалост у квалификацијама се није снашао, а олимпијске игре нису као митинзи на којима имате шест хитаца и шансу да се „извадите”. Три покушаја и – крај. Мислим да је одлучило то што је целу аклиматизацију одрадио у Олимпијском селу а то је сасвим другачији амбијент него на атлетским шампионатима. Он је сјајан за упознавање спортиста из разних спортова и дружење, али за врхунске резултате не одговара свима. Американци су аклиматизацију обавили у оближњој тренинг бази и два дана пред наступ улазили у олимпијско село… Вероватно су и на Асмира, као и на неке друге наше спортисте, утицали и слабији резултати од очекиваних које су постизали наши олимпијци – размишљање је искусног атлетског тренера.