Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Епилог буџетске драме – расходи већи за милијарду

У односу на првобитни нацрт, више пара добило је Министарство одбране и Канцеларија за управљање јавним улагањима
Епилог буџетске драме – расходи већи за милијарду
(Фото Р. Крстинић)

 

Чланови кабинета премијера Александра Вучића, коначно су јуче усвојили Нацрт буџета који је припремио министар финансија Душан Вујовић. Тиме је стављена тачка на вишедневне преговоре о томе како ће догодине изгледати државна благајна.

Предлогом закона о буџету који је влада јуче усвојила, планирани су укупни приходи од 1.092,9 милијарди динара и расходи од 1.162 милијарде. Мањак у централној каси

планиран је на 69,1 милијарду динара. Минус у буџету је увећан јер догодине доспевају на наплату зајмови предузећа у државном власништву чије су гаранције активиране. Ови расходи износе 39 милијарди динара, а односе се на зајмове „Србијагаса”, „Галенике”, „Ер Србије”, „Железаре” и „Јат технике”.

Шта се променило за неколико дана преговора од како је премијер Александар Вучић изјавио да је поцепао Нацрт буџета и вратио га назад министарствима на дораду? У односу на првобитни нацрт, приходи и расходи су већи за милијарду динара. То је епилог расправе који се минулих дана водио између министра одбране Зорана Ђорђевића, министарске правде Неле Кубуровић, министра енергетике Александра Антића, с једне стране и министра финансија Душана Вујовића са друге стране. Како сазнајемо, Министарство одбране је добило више новца (за око 500 милиона динара), али је из расправе о буџету профитирао и Марко Благојевић, директор Канцеларије за управљање јавним улагањима. Наши извори кажу да су кратких рукава остали представници независних институција: заштитник грађана Саша Јанковић и повереник Родољуб Шабић. Они су, тврде наши извори, добили повећање буџета, али не онолико колико су тражили.

По чему се овај буџет разликује од овогодишњег? Пре свега по томе што је износ капиталних инвестиција увећан за око 120 одсто. Са овогодишњих 42 повећан је на чак 95 милијарди динара. Узрок овог повећања је, ипак, највећим делом методолошке природе. Субвенције готово да су остале на истом нивоу (84 са овогодишњих 85 милијарди). Позитиван помак је и то што су издаци за камате смањени, што је један од резултата фискалне консолидације коју влада спроводи већ две године. Са овогодишњих 139 расходи су смањени на 134 милијарде динара.

И ове године министар финансија Душан Вујовић планирао је емисију еврообвезница у износу од милијарду евра. То се већ две године планира буџетом, али Србија још није изашла на међународно девизно тржиште.

Први пут планирани су и издаци за текућу ликвидност „РТБ Бор” у износу од две милијарде динара.

Премијер Александар Вучић изјавио је јуче да је буџетом за 2017. годину предвиђено двоструко више средстава за изградњу и обнову Србије, да ће пољопривреда имати 3,5 милијарди динара више у буџету, одвојено више новца за наоружавање и војну опрему, за наменску индустрију, за културу...

Премијер је рекао, одговарајући на питања новинара, да су при пројекцији буџета за наредну годину конзервативно тумачени приходи, а све у остварењу циља, раста од четири одсто који би био већи од скоро свих западних земаља и што би нас довело на прво или друго место догодине по расту у Европи.

Како је рекао три су основне ствари за већи привредни раст, повећање инвестиција, извоза али и раст потрошње.

На питање да ли ће посланици имати довољно времена да проуче предлог буџета Вучић је рекао да ће имати неколико дана за то. „Имаће много више него ја када су они доносили буџете” рекао је Вучић, а преноси Танјуг.

Он је истакао и да већ сада може да каже како ће та расправа изгледати, да ће увек бити исте примедбе, да ће бити и псовки и да се ту ништа не мења.

„Свакако су све боље године испред нас, не причамо о смањењу, о кризи и у формалном и у финансијском смислу кризу више немамо”, закључио је премијер.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.