Грејање по сваку цену

Зрењанин – Зрењанинци су за петнаест дана грејања у октобру добили рачуне од којих су се следили. Тренутно највећа неизвесност у граду на Бегеју влада због рачуна које ускоро очекују за цео новембар. Влада оправдана бојазан, јер се претпоставља да ће бити бар дупло већи од претходних које су једва исплатили. Ако су их сви и измирили.

Тешкоће са плаћањем грејања, за око осам хиљада станова колико их је овде везано на даљински систем грејања, почеле су пре две године када је у целој земљи уведена наплата грејања по потрошњи, а не по квадратури како се то радило раније. То је имало за последицу велики скок рачуна и бројне притужбе грађана.

Локална самоуправа, као оснивач ЈКП „Градска топлана”, да би ублажила протесте доносила је препоруке које су донекле смањивале притисак, али су оне, у суштини, само одлагале проблеме. Преко кључног питања – а то је цена коју грађани не могу да поднесу, прелазило се.

Тако је Скупштина града доносила одлуке да се рачуни поделе и да се један део плаћа зими а други лети. Затим су, на добровољној бази, грађанима понуђени  делитељи топлоте и нови вентили, а што је требало да допринесе уштеди енергије и мањим рачунима. Уштеде нису примећене, грађани су углавном незадовољни, што је поново ескалирало на почетку ове грејне сезоне.

Ко има паре тај ће да се греје преко даљинског грејања, ко нема мораће да тражи друге начине. Последњих година траже се мањи станови, да се лакше угреју, а многи би радо и отказали Градској топлани и прешли на чврста горива или струју. Али, ту наилазе на препреке. Да би се искључио са парног грејања, власник стана мора да добије сагласност свих власника са улаза, с тим да остаје у обавези да и даље плаћа фиксни део рачуна за грејање.

– Ми смо се саветовали с правницима након што су неке одлуке Скупштине града наишле на оштар протест грађана, и општа је оцена да би неке од њих сигурно пале на Уставном суду. Сматрамо да у регулисању ове области потрошач није заштићен, он је чак обесправљен, а да се не говори о томе да се јавном предузећу даје монополски положај. Све ћемо да урадимо да се неправилности исправе, а ако нам то не успе договором, спремни смо да идемо на Уставни суд. Ми се тога не либимо, али смо уздржани јер процес може да траје годинама, а грађанима гори под ногама. Не можемо да схватимо да се грађанима не даје право избора. Потпишете уговор, а онда не можете да га раскинете – каже Душан Кокот, председник Управног одбора зрењанинског Центра за заштиту потрошача „Бегеј”.

Он нуди пример који одлично илуструје шта значе лоши прописи када се суоче с праксом. Наиме, породица Кујунџић има стан у Зрењанину који не користи из објективних разлога. Соња Кујунџић за „Политику” прича да је породица која је избегла из Новог Травника купила стан након што је свој бивши продала после промене места боравка.

– Као власник стана води се мој брат који је тешко оболео и већ две и по године се лечи у Вршцу, а ја и мајка смо морале да одемо у Ариље да радимо, и тамо живимо  као подстанари. Стан је цело време празан, али нисмо успели да се искључимо са мреже. Неће то да ураде већ нам испоручују рачуне који сада с каматом износе око 300.000 динара. Кад дођем видим поруке пет-шест приватних извршитеља. Бојим се да ћемо због енергије која никог није грејала на крају остати без стана – вели Кујунџићева.

Она истиче да је брат једно време био тешко душевно болестан, да није могао да доноси одлуке без старатеља, па ништа нису могли ни да предузму.

Александар Старчевић, међутим, истиче да „Градска топлана”, чији је директор, није ништа могла да уради. – Ми морамо да се држимо прописа. Овлашћења власника стана нису ни на кога пренета, онај ко га је заступао није спровео потребну процедуру да затражи сагласност осталих станара. Ако се прикупи сагласност можемо да покушамо да превазиђемо проблем у коме се нашла породица о којој је реч.