Тешко до нове владе

У нову владу Србије после 11. маја мораће да уђу министри са најмање три изборне листе, оцењују истраживачи јавног мњења који су ових дана опипавали пулс бирачког тела. „Једино када би владу формирале коалиција око Демократске странке и Српска радикална странка ни би им требало нико више”, каже Срђан Богосављевић, директор „Стратеџик маркетинга”. Међутим, ту могућност су одавно и једни и други искључили.

Према најновијим показатељима, највише мандата освојиће СРС и коалиција ДС-а, Г17 плус, СДП, СПО и ЛСВ, али ниједна од њих неће моћи самостално да формира владу. СРС ће, судећи бар према тренутном расположењу бирача, на мајским изборима освојити више гласова него на прошлим изборима који су одржани у јануару 2007. године. Нека истраживања говоре да би радикали овога пута могли да добију и нешто више од сто мандата у републичком парламенту, (прогнозе се крећу од 102 до 108 у зависности од тога да ли ће ЛДП прећи цензус), док су у садашњем сазиву имали 81 посланика.

И Демократска странка је након председничких избора, на којима је победио њен кандидата Борис Тадић, ојачала. У још актуелном скупштинском сазиву они имају 65 места, а према неким најновијим истраживањима ДС би уз подршку партнера на листи За европску Србију могао да добије и 98 посланика.

Истовремено, према тим истраживањима, коалиција Коштуничине Демократске странке Србије и Нове Србије изгубила је део бирача тако да је њен рејтинг пао са прошлогодишњих 16 на око 11 процената што значи да би, ако се ово покаже тачним, добила око 25 мандата у Скупштини Србије. Сада имају 47 посланика.

Цензус ће, како се прогнозира, прећи и Либерално-демократска партија и Социјалистичка партија Србије. Оне би поново могле да освоје око шест одсто гласова, што би им донело 14 – 15 мандата. Кад је о странкама мањина реч, за које важи природни праг, оне укупно могу да рачунају на десетак мандата. Поузданију комбинацију за нову владу у овом тренутку, тешко је правити јер ће од излазности бирача зависити колико ће гласова бити потребно за једно посланичко место.

– Чак и кад би демократе и радикали освојили и по 40 одсто гласова, а неће имати толико, ниједна од преостале три листе које би ушле у парламент ДСС–НС, ЛДП или СПС неће имати 11 процената тако да је готово извесно да ће нова влада бити трипартитна. А односи између странака су такви да ће то бити приличан проблем – каже Богосављевић.

Влада у којој би поново заједно седели ДС и ДСС мало је вероватна. Иако су се растали после само десет месеци, они нису потпуно искључили могућност сарадње. Проблем је, међутим, што се на листи Демократске странке налазе чак две партије које су за народњаке потпуно неприхватљиве као коалициони партнери – Г 17 плус Млађана Динкића и Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка. Уз то, ДС и „народњаци” највероватније не би имали довољно гласова, чак ни са представницима мањина, тако да би им био неопходан још један партнер, а то значи или ЛДП или СПС. А странка Чедомира Јовановића такође се нашла на „црној листи” ДСС-а.

Директор агенције „Ипрес” Винко Ђурић, каже да је вероватније да Србија добије владу окупљену око национално-демократског блока коју ће чинити СРС и коалиција ДСС–НС него да то буде влада либерално-демократске опције. Он верује да би радикали и народњачка коалиција могли добити довољно гласова да им чак ни СПС не буде потребан за пребацивање преко границе од 50 одсто. Уколико СРС и „народњаци” не буду имали довољно, Ђурић сматра да ће пре они уз помоћ СПС-а постићи неопходну већину него што ће то успети коалицији окупљеној око ДС-а уз подршку ЛДП-а и странака мањина.

ДС ће, како каже, изгубити нешто гласова због склапања коалиције са странкама чији се програми прилично разликују, а тиме се повећавају шансе другог, национално-демократског блока.

– У либерално-демократском блоку имате различите приче и испада да Борис Тадић није био искрен у причи у вези са Косовом када иде са Ненадом Чанком, то ће штетити ДС-у. Истраживања показују да бирачи не воле баш када велике странке ’шлепују’ оне мање – каже Ђурић.

За разлику од њега, Богосављевић сматра да неће бити великих негативних ефеката удруживања јер бирачи то доживљавају као „просту аритметику”, односно удруживање странака које, иако различите, имају исти циљ.

– Јасно је да тиме неким странкама обезбеђује да прођу цензус. То сигурно не би успели ни СПО ни ЛСВ. Међутим, уколико се лидери ових партија буду држали своје ’приче’ могли би да направе ’медвеђу услугу’ својој коалицији. У политици, поготово у кампањи једна од најважнијих ствари је дисциплина. Уколико они буду износили своје политичке идеје могуће је да се то негативно одрази на успех коалиције – истиче Богосављевић.

Председнички избори који су одржани у јануару показали су да је бирачко тело подељено на два блока. Зато извршни директор Цесида Зоран Лучић истиче да ће за сваки од ових блокова на предстојећим парламентарним изборима бити значајан буквално сваки глас. По њему, одлука о стварању коалиција је добра.

– Tо значи да ће већи број гласова оних који изађу на биралишта бити преточен у мандате, јер давање гласа странкама које не би пробиле цензус значио би изгубљени глас, као да они који су њих заокружили нису ни изашли на изборе–каже Лучић.