Тајна Додиковог успеха у Београду

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Проценивши да је политички тактично, председник Републике Српске Милорад Додик подржао је јавно Томислава Николића и пре него што су се о кандидатури изјаснили напредњаци, чиме је збунио и оне који су му и пре налазили замерке због уплитања у изборне политичке прилике у Србији.

Није се Додик пренемагао ни због неугодности из 2012. и подршке Борису Тадићу, због чега је запао у привремену немилост напредњака и власти у Београду, иако је питање умесности због јавног сврставања на страну Николића засенила дилема да ли је Додик тиме изазвао Александра Вучића, који се о кандидату напредњака још увек није изјаснио.

Будући да ту опцију мало ко сматра вероватном, провејава уверење да је Додик подржао Николића верујући или можда и знајући да је актуелни председник Србије извесни кандидат напредњака, чиме је у тој политичкој математици барем избегао конфронтацију са Вучићем.

„Да ли је Додик неком гурнуо прст у око, тешко је рећи, али подршка јесте узбуркала духове, политичку јавност и кругове у самој Србији”, примећује Тања Топић, политичка аналитичарка.

Тешко је поверовати у то да је Додик пре полетања у Санкт Петербург на своју руку не само подржао Николића међу осталим кандидатима који се помињу за председника Србије, међу којима има оних са којима председник РС такође има такође прилично добре односе, већ и да је тиме до те мере несмотрено фаворизовао Николића међу могућим кандидатима напредњака.

Најпре јер би тако ризиковао да направи и већу грешку него 2012. када је лоше проценио и подржао Бориса Тадића (а 2007. Војислава Коштуницу), па је лакше поверовати у то да се држи прагматичне логике и по устаљеној пракси даје подршку онима који су на власти у Србији, свестан да ће се у ма ком сценарију после избора под силином нужности добрих односа Србије и РС истопити сви предизборни неспоразуми и исхитрене подршке.

Милорад Додик, 2012. године: „Подршка Тадићу је део моје борбе. Тадић је најјача политичка личност у Србији” (Фото Танјуг)

А у случају да то буде Николић, добит је двострука, а неки ранији неспоразуми, додатно „заборављени”.

„Осим што је та Додикова подршка мешање у унутрашње ствари друге државе, то је и политички непристојно”, каже Топићева.

Ништа мање није занемарљива ни могућност да се Додик руководио и властитом политичком логиком у којој се грађанима Србије у свакој прилици намеће као политичар који без околишања има храбрости да под изговором изградње политичких мостова међу Србима и позиције Републике Српске сме отворено рећи шта мисли и подржати оног ког држи најбољим за национална питања, као што то ради и у другим случајевима, попут подршке Норберту Хоферу у Аустрији.

На политичком терену у Српској влада уобичајена уздржаност спрам избора у Србији, уз оцене да кога год изабере народ Србије има подршку Српске, али и уз негодовање што се Додик меша у те односе, иако, парадоксално, и сами опозиционари који му то замерају трпе приметне политичке последице код бирача у РС због лоше позиционираности у Београду.

Насупрот њима Додик је очито пронашао бољи рецепт за изградњу рејтинга у Србији, па и по цену тога да га описују као „недоследног” и да трпи ударе од стране опозиције у РС због уплитања у политички живот друге државе, и даље не оклева да јавно износи свој став, посебно знајући да су опозиционари и 2012. остали разочарани изостанком одмазде из Београда којој су се као испомоћ властитој политичкој борби надали после Вучићеве победе, а због претходне Додикове подршке Тадићу.

На Додиков изговор за подршку Николићу, који то правда помагањем оних снага који раде у интересу Срба и Српске, Тања Топић каже да је свака званична политика Београда по правилу на линији подршке позиција РС, унутар БиХ.

Медији у РС приметили су необичан мук који је настао након Додикове подршке Николићу. Они који су се тиме бавили подсетили су на „недоследност” Додика, цитирајући изјаву подршке Тадићу на изборима 2012 године:

„Подршка Тадићу је део моје борбе. Тадић је најјача политичка личност у Србији.”

И четири године касније Додик је опет отворено уз оне који су на власти:

„Томислав Николић је као председник Србије заслужио да настави и даље да обавља тај посао. Немам жеље да се уплићем у унутрашња питања Србије, али сматрам да је Николић добро радио посао на месту председника Србије и често је, у деликатним тренуцима за РС, веома јасно износио став о свим важним питањима, што је изузетно значајно.” При томе не мисли само на резолуцију о Сребреници, већ вероватно и на проблеме у Уставном суду БиХ на које је Николић указао, а који је по мишљењима у Бањалуци највећи изазов за перспективу Републике Српске.

Али ништа мање и због утиска који се стиче да Николић у доброј мери разуме и на известан начин подмеће леђа за Додикову политику у Српској и БиХ.

У анализи бањалучке Алтернативне телевизије наводи се да истраживања указују да Додиков утицај у Србији расте, где га народ све озбиљније доживљава, иако је општа оцена да сугестије са старне ма од кога долазиле и без обзира на Додикову популарност у Србији никад нису пресуде у опредељењу бирача, који бирају сопствену власт по неким другим критеријумима.

„И без те аналитике мало ко верује да је у својој мудријашкој политици спреман на ударање контре Вучићу”, наводи Алтернативна телевизија.

За ову телевизију Зоран Стојиљковић са ФПН у Београду оценио је како је то напросто одраз логичне потребе да се одржавају добри односи са властима у Србији.

„Додик је ту врсту подршке давао од Тадића до Вучића и Николића. Није никакав проблем да каже да ће ко год буде демократски изабран у Србији ићи са њима па се онда и ова повремена залетања брзо забораве. Додик је доста вешт политичар”, рекао је Стојиљковић.