Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Златно доба династије Трамп

Америка је после Кенедијевих, Бушових и Клинтонових добила нову политичку фамилију која би државну моћ могла да искористи за остваривање породичних интереса
Златно доба династије Трамп
Клан Трамп на окупу (Фото Ројтерс/Брендан)

Да ли се Америка приближава „идеалу” који толико презире – династичком руковођењу државом?

Прво су одржани избори на којима су се такмичили бивша прва дама Хилари Клинтон и син и брат некадашњих председника Џеб Буш, а онда је победио човек који је у своју прелазну „владу” убацио најближе сроднике.

Троје од петоро деце Доналда Трампа као и његов зет налазе се у његовом тиму за одабир будућих министара и других званичника, иако они преузимају породични бизнис и имају много да добију или изгубе у зависности од политике наредне владе. Чини се зато да више уопште није лако повући јасну црту између државних и интереса Трампове пословне империје, али ни између чланова администрације и чланова председникове фамилије.

Влада у сенци Иванке Трамп

Узмимо као пример то што је кћерка изабраног шефа Беле куће редовна на састанцима које са страним званичницима држи њен отац, док је њен супруг главни кадровик следеће америчке администрације. Иако није изабрана ни на једну функцију, није значајно име у Републиканској странци нити има било какво искуство у државним пословима, Иванка Трамп (35) присуствовала је сусрету између свог оца и јапанског премијера. Била је и на вези током телефонског разговора који је њен отац водио са аргентинским председником. Како примећује „Вашингтон пост”, не постоји нити једно оправдање зашто је она присуствовала државним састанцима, изузев што је кћерка 45. председника САД. Али, она не само да је његова кћерка, већ и његова наследница па њено присуство у оваквим пригодама страним државницима шаље поруку да су амерички интереси подједнако важни као и породични интереси Трампових.

Због овога је Норман Ејсен, који је био саветник Барака Обаме за етичка питања, у магазину „Форчун” оптужио Трампа за олигархију, подсећајући га да се „ми у Америци не понашамо на такав начин”. Владе у којима лидер на најважнија места у држави поставља чланове своје породице везиване су пре за неку од постсовјетских република него за западну хемисферу, али има и оних попут професора права на Универзитету Лојола Рајана Мида који каже да не треба претеривати. Нити је Трамп већ председник, каже Мид, нити су његова деца званичници у влади: „Чини ми се да се премијер Јапана сусрео са једним грађанином (Трампом) и бројним другим грађанима (Иванка Трамп)”.

Ипак, немогуће је оспорити да породица која је и досад била милијардерска сада постаје и политички моћна, у Америци и свуда у свету. Штавише, на власт као да не долази само патер фамилијас већ и његови потомци са супружницима. То им даје невероватну прилику да Трампову селидбу у Вашингтон искористе за додатно лично богаћење и остваривање породичних политичких програма. Зет будућег председника Џерад Кушнер (35), религиозни Јеврејин због којег је Иванка Трамп морала да промени веру, већ је договорио сусрет између израелског премијера и свог таста и тражио спољнополитичке савете од Хенрија Кисинџера. Иако нема никакве везе са међународним односима, наметнуо се као главни Трампов саветник за Блиски исток који ће наводно  измирити Израелце и Палестинце. Далеко од тога да је то једина необјашњива улога председниковог зета. Није јасно ни у ком својству он ведри и облачи у будућој администрацији и, како исцрпно јављају тамошњи медији, одлучује о томе ко сме да седи у следећој влади.

Освета америчког првог зета

Већ је спровео прву чистку. Под лед је дошао Крис Кристи, гувернер Њу Џерзија и близак Трампов сарадник у кампањи који је избачен из тима јер се замерио породици Кушнер. Он је 2006. као државни тужилац добио случај против оца Џерада Кушнера који је због тога завршио у затвору. Заборавило се да је Чарлс Кушнер тада признао кривицу за противправно финансирање кампања политичара, лагање државних органа, утицај на сведоке и избегавање плаћања пореза, па чак и за незаконито снимање људи (проститутку је „наместио” мужу своје сестре да би онда поставио камере у хотелској соби у којој су се нашли и коначно снимак послао својој сестри). Људи блиски Кушнеру, међутим, истичу да прецртавање Кристија са листе подобних нема никакве везе са овим случајем, већ са чињеницом да су Кристијеви најближи сарадници били умешени у скандал са затварањем саобраћаја на мосту да би напакостили политичком противнику.

Породица Кушнер је и сама изузетно богата. И они су, као и Трамп, у бизнису са некретнинама и годинама су финансирали кампање политичара Демократске странке. Новинар Данијел Голден је у књизи „Цена пријема: како америчка владајућа класа купује пут ка елитним факултетима” написао да је веома утицајни демократски сенатор Едвард Кенеди (брат Џона Кенедија) у знак захвалности ургирао код професора на Харварду да приме Џерада Кушнера. Такође се у америчким медијима преноси и информација да је Џерад, који је био просечан ученик, примљен на угледни универзитет након што је његов отац овој установи уплатио донацију од 2,5 милиона долара, од када га прате приче да му је тата купио индекс.

А хоће ли му таст поклонити место у влади? Трамп размишља да уради тако нешто, иако стручњаци упозоравају да би то било у супротности са америчким законима који савезним функционерима забрањују да запошљавају сроднике. Овај акт је донет након еклатантног примера непотизма када је председник Џон Кенеди поставио рођеног брата Роберта за министра правде. Зато се верује да ће Кушнер остати неформални, али најутицајнији Трампов саветник у Белој кући, што је, такође, спорно јер он неће бити ни изабрани ни постављени званичник, дакле неће сносити никакву одговорност, а опет ће утицати на америчку политику. Тада ће се поставити још једно питање: да ли одлуке доносе званичници владе у Вашингтону или Трампов консиљере?

Исто би важило и да је победила бивша прва дама и да је кћерку Челси, којој би оставила хуманитарну фондацију, узела за саветницу о спољној политици и да ју је водила по састанцима са страним лидерима који поменутом фонду уплаћују милионске своте. Али, Хилари Клинтон је изгубила изборе, а Американци су добили још једну династију попут њене.

Коментари44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.