Пут у ЕУ води и преко Прага и Варшаве

Мада су у интеграцији Србије и западнобалканског региона у Европску унију све очи досад биле упрте ка западној Европи, Немачкој, Француској, Италији, изгледа да су земље са овог простора у последње време решиле да за свој улазак у ЕУ више ангажују и „адвоката” централне Европе. Покушали су то, средином протекле седмице, не само њихови званичници, већ и цивилни сектор. Томислав Николић, председник Србије, и Ивица Дачић, министар спољних послова, истовремено су, први у Прагу, а други на састанку у Варшави, затражили од земаља Вишеградске групе (В4) – Чешке, Пољске, Мађарске и Словачке – већу помоћ на путу ка ЕУ, а чланови невладиног сектора из четири балканске земље покушали су у Бриселу да, уз помоћ и по угледу на В4, охрабре Европску комисију и земље чланице да убрзају процес приступања Унији.

Молбе за већом помоћи и са ове стране, иначе, не би требало да зачуде, имајући у виду да ће досад главни, западни „адвокати” следеће године бити исувише упослени домаћим „парницама”. У Немачкој, на коју је Србија досад гледала као на најпоузданији мост ка ЕУ, следе избори, али и у Француској и Холандији, па ће тамошњи политичари, хтели - не хтели, морати и те како да воде рачуна и о расположењу своје јавности која није наклоњена проширењу ЕУ на Балкан. У Немачкој се чак 64 одсто грађана сада томе противи.

Иако су земље В4, групе која постоји још од 1991, зарад брже европске интеграције, својим изузимајућим ставом према мигрантима показале како могу озбиљно да се боре за своје интересе и кад су они супротни онима у кључним државама ЕУ, ипак се поставља питање како и колико оне могу да помогну нашем региону на путу ка ЕУ? Једни верују да је то могуће, а други, пак, указују да њихова помоћ – не само у лобирању у Бриселу, већ и у преношењу искустава сарадње на основу које се показало да је удружени глас јачи – не може да буде пресудна.

Да би земље западног Балкана требало да се угледају на В4 одавно се говори, уз објашњење да би удруженим снагама лакше преговарале са ЕУ и лакше обављале послове које тражи Брисел. До тога није дошло, како је најчешће истицано, због бурног периода деведесетих на овом простору.

Поред тога, указивало се и да је интересовање за даље проширење ЕУ далеко од онога у време кад су своје преговоре о чланству водиле државе В4, као и на то да је преговарачки процес сада знатно захтевнији.

Без обзира на то, Јелица Минић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, сматра да „морамо да радимо на промени перцепције о нама, јер се овај регион у Европи посматра као целина” и истиче да су приликом представљања пројекта у Бриселу наишли на подршку Директората за проширење, представника Европског парламента и службе за спољне послове ЕУ, јер је „за њих музика да западни Балкан каже имамо те и те заједничке интересе”.

Обећања засад не мањкају. После разговора са српским председником, чешки премијер Бохуслав Соботка изјавио је да је Чешка спремна да пружи сву неопходну помоћ, а све четири земље В4 снажно су у Пољској подржале тежње балканских држава да се придруже ЕУ.

Говорећи о пројекту који су пре неколико дана представили у Бриселу, Минићева истиче да су им колеге из В4, које су учествовале у изради заједничких смерница за стратегију заговарања интеграције земаља западног Балкана, показале шта су они радили у време кад су улазили у Унију и истиче да верује да те земље заиста могу да помогну.

Рекавши да наш регион веома заостаје за ЕУ, наглашава да мора да се ради и са другим групацијама земаља, нордијским, балтичким и земљама Бенелукса, али и са великим макрорегионима, попут Подунавља. „Морамо, напросто, групацију по групацију да освајамо. Ако то заједно радимо, већ за годину дана клима према западном Балкану може да се поправи, наравно зависно и од тога како ће се одвијати унутрашње промене у ЕУ”, каже Минићева. Она додаје и да је за ЕУ веома важна порука то да један регион и даље верује у њу, управо у тренутку кад је напушта једна веома битна земља, као што је Велика Британија.

Такође у уверењу да Србија и наш регион могу да очекују велику помоћ од Вишеградске групе, Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, наглашава да земље В4 у Бриселу „могу да учествују у јавном заговарању нашег чланства у Унији”.

Сличну прошлост са овим државама види као додатни елемент сарадње. „Ова скупина земаља због сличних искустава јако је битна за државе западног Балкана и саму Србију”, оцењује он, уз нагласак да ће следеће године водеће државе ЕУ бити усредсређене на своје интерне проблеме и парламентарне изборе. „Не очекујем да ће Немачка и даље остати неко ко ће јасно подржавати европски пут Србије”, подвлачи Ђукановић.

За разлику од осталих саговорника, Слободан Зечевић, из Института за европске студије, нешто је уздржанији у очекивању помоћи од В4.

„У сваком случају, њихова помоћ је значајна, али та подршка није пресудна. Наравно, било би добро да имамо и њих на својој страни”, каже Зечевић, указујући, пре свега, на одлучујући глас кључних играча – Немачке, Француске и Италије.