Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли Руси долазе у „Комбанк арену”

На Европском атлетском првенству у дворани (3-5. март) руски атлетичари би могли да наступе као независни учесници. – У петак нови Мекларенов извештај и избор за председника ВФЛА с Исинбајевом у трци
Да ли Руси долазе у „Комбанк арену”
Са залетишта у председничку фотељу: Јелена Исинбајева (Фото Ројтерс/Максим Шеметов)

Руски атлетичари и атлетичарке, као и сви поклоници „краљице спортова” чекаће с нестрпљењем петак (9. децембар) и вести из Лондона и Москве, јер ће оне много утицати на коначан датум повратка руске атлетике на светску сцену. У Лондону ће Ричард Мекларен, вођа независног тима Светске антидопинг агенције (ВАДА) представити свој финални извештај о злоупотребама допинга у руској атлетици, а у Москви у Хотелу „Аеростар” бираће се нови председник Сверуске атлетске федерације (ВФЛА).

И Мекларенов извештај и избори могу да утичу на то када ће Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ) укинути годину дана стару забрану учешћа руским атлетичарима на међународним такмичењима.

О садржају Меклареновог извештаја у светској јавности још нема ни назнака, а и исход трке за председника ВФЛА је сасвим неизвестан.

У трци су четири јака кандидата – Дмитриј Шљахтин, који је почетком године заменио Валентина Балахничева (кажњен доживотном забраном бављења атлетиком), и који веома активно учествује у процесу прилагођавања ВФЛА захтевима ИААФ и ВАДА, затим генерални секретар ВФЛА Михаил Бутов, олимпијски шампион у скоку увис из Пекинга 2008. Андреј Сиљнов и – Јелена Исинбајева, светска рекордерка и двострука олимпијска шампионка у скоку мотком.

Скупштину ВФЛА чине 74 представника атлетских организација свих руских региона, а нови председник мора да добије двотрећинску већину. Руска штампа очекује да нови председник неће бити познат пре трећег круга гласања, што значи и да ни у једном од четири кандидата не виде изразитог фаворита.

Кључно је питање шта ће пресудити приликом гласања – функционерско искуство Шљахтина и Бутова, које добро познају сви атлетски и спортски радници у Русији, или већи међународни углед Исинбајеве, па и Сиљнова, и нада да ће велики спортски шампиони неокаљаних каријера моћи да боље представљају руску атлетику у међународним организацијама. Као Шљахтинова мана наводи се то што није прави човек атлетике, јер је истовремено и министар спорта Самарске области, председник Фудбалског клуба Крила совјета и потпредседник хокејашког клуба Лада. Исинбајевој се, уз подвлачење чињенице да је летос у Рију изабрана за члана Спортске комисије МОК иако јој је забрањен долазак на Олимпијске игре, као „плус” наводи и јавна подршка Павела Колобкова, олимпијског шампиона у мачевању из Сиднеја 2000. године, који је у октобру заменио Виталија Мутка на функцији министра спорта Русије…

Кандидати за председника ВФЛА не воде предизборну кампању у руским медијима, али кораком у том правцу могла би се окарактерисати изјава Дмитрија Шљахтина који је изјавио агенцији ТАСС да очекује да ће ИААФ дозволити руским атлетичарима да у 2017. години учествују на међународним такмичењима као независни спортисти и пре него што Савет ИААФ званично укине суспензију ВФЛА. „Учешће спортиста на међународним такмичењима биће, пре свега њихова лична одлука” рекао је Шљахтин. „Наравно, предложићемо нашим атлетичарима да наступе на „зимском” првенству Европе као независни спортисти” рекао је Шљахтин за ТАСС, а онда и признао: „Још нисмо добили од ИААФ потврду о томе”…

„Зимско” првенство из Шљахтинове изјаве је Европско првенство у дворани, које ће се одржати у Београду од 3. до 5. марта, тако да је и даље неизвесно да ли ће руски атлетичари, било као репрезентативци своје земље или независни учесници наступати у „Комбанк арени” (пријављени такмичари из 48 земаља). По свему судећи то ће умногоме зависити од извештаја Ричарда Мекларена, будући да је опуномоћеник ИААФ Руне Андерсен већ најавио посету Москви у јануару да заједно с домаћинима претресе Мекларенове тврдње, као и да је следећи састанак Савета ИААФ с истом темом заказан за фебруар…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.