Пад Ренција уздрмао ЕУ

Италијани чешће мењају владе него што губе на фудбалским утакмицама. Штавише, више се потресу када се деси ово друго. У последњих 70 година имали су 63 владе. У три године су, пре него ће 2014. изгласати поверење тада популарном Матеу Ренцију, променили три премијера. У недељу су, гласајући на референдуму о уставним променама, поверење убедљивом већином отказали и њему, који је због тешког пораза дао оставку.

Нужним институционалним и законским реформама (ово је био најважнији референдум после Другог светског рата, а преиначен је у гласање о смени премијера) „не” је рекло 59,1 одсто бирача. Ренци је преузео пуну одговорност за убедљив пораз. Починио је, каже, велику грешку када је каријеру везао за референдум и закључио да се његово искуство владања овде завршава.

Колико су јунски резултат у Британији и победа Доналда Трампа шокирали свет, у тој мери је исход италијанског гласања био предвидив. Тачније, никога претерано није шокирало то што народ није подржао предлог о уставним реформама иако су знали да тако смењују премијера.

Веровало се, истина, да ће сондаже јавног мњења које су указивале на овај исход ипак оманути, као на Острву и САД, и да ће Ренци добити подршку јер упркос свему Италија за две године не жели да власт узме, тренутно најизвеснији, популистички покрет Пет звездица. Чак су многи премијерови опоненти на маргинама референдума прижељкивали да он добије подршку, првенствено јер су реформе земљи нужно потребне. Сада се, пак, чини да је земљи најпотребнија стабилност.

Јасно је било свима да је народ бесан на демократе, да је у последње време копнила Ренцијева слава. Политичка смрт владе није дошла изненада. Ово је други пут да примају погубне поруке од гласача. Адреналин су на овом пољу доживели када је демократе убедљиво поразио евроскептик Бепе Грило на локалним изборима. Од тада се јавност припремала за овај тренутак. Али, иако нису шокирале јавност, десиле су се историјске промене које ће се одразити на опште изборе 2018. године – који слуте на победу струја које једва чекају да распишу референдум о изласку земље и ЕУ.

Упркос томе, ни ондашња штампа јуче није била затечена. Од тријумфа опције „против” више их је изненадила њихова убедљива победа. Тако на насловници „Коријере дела сера” пише да је талас „не” победио. „Република” наводи да се ради о тријумфу ове струје, док „Фато квотидијано” истиче да је „Устав победио Ренција са 59 према 41”.

Најватренија су били западни медији. Тако једни закључују да су Италијани казнили елитне политичаре и послали Европској унији лошу поруку. Други кажу да држава срља у пропаст и да је референдумски пораз загревање пред излазак из еврозоне, долазак популиста на власт и излазак земље из ЕУ.

Ројтерс оцењује да су исходи референдума у Британији и Италији, на којем је право гласа имало 46 милиона грађана, судбоносни за опстанак Европске уније. Они блажи кажу да је, погрешно проценивши расположење бирача, Ренци гурнуо трећу највећу економију еврозоне у политичку неизвесност, док друга крајност тврди да ова дешавања немају никакве везе с ЕУ и расположењем грађана у унији, те да италијански земљотрес неће ни осетити у Бриселу.

А шта ће уследити у Италији после Ренцијеве оставке? Наиме, сада је на потезу шеф државе Серђо Матарела који ће одлучивати о непосредној будућности земље бирајући између две опције.

Како му Ренци није затражио да формира нову владу (парламент би могао да изгласа Ренцију поверење), Матарела може да именује технократску владу – што је, сагласна је светска штампа, највероватнији сценарио. То значи да ће шеф државе именовати председника владе уз подршку актуелне или нове проширене већине. Чује се да би ову улогу могли добити министар финансија Пјер Карло Падоан или председник Сената Пјетро Грасо.

Ако повуче овај потез, прелазна влада имаће задатак да усвоји буџет за следећу годину и преда га парламенту на гласање, а потом да модификује нови изборни закон пре општих избора. Могло би се десити да прелазни премијер одлучи да остане до краја актуелног мандата парламента у фебруару 2018. године, што би било неповољно за покрете какав је Пет звездица.

Друга опција је да Серђо Матарела хитно распусти парламент, што је, сагласни су аналитичари, мало вероватно. У прилог томе говори и то што је покрет Пет звездица одмах затражио да се избори одрже за недељу дана, али их не подржавају партије које имају већину у парламенту свесни да популисти имају највише шансе да тријумфују на Ренцијевом историјском поразу.

Реакције из Европе

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле сматра да Италија треба да настави економске реформе које је покренуо Ренци и да је сада важно да земља има функционалну владу. Шојбле, као и шеф еврогрупе Јерун Дајселблум тврди да инвеститори треба да буду мирни и да нема разлога да се говори о кризи евра.  

Европски комесар за економска питања Пјер Московиси каже да Италија има солидне политичке институције и јаку економију која ће пребродити премијерову оставку. Он је за телевизију Франс 2 одбио спекулације да је референдум био глас против Европске уније.

С друге стране, немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер каже да је Немачка забринута кризом владе у Италији и да неуспели референдум није позитивна порука Европи у тешким временима, док европски комесар за проширење Јоханес Хан сматра да италијански резултат није пожељан на европском нивоу, али да га не треба преувеличавати јер су многи гласали против владе и премијера.

Дојче веле: Изгнали су га бесни и до јуче корумпирани

Немачки радио каже да су премијера изгнали бесни, фрустрирани, запостављени и они који су до сада профитирали од корумпираног система, подсећајући да је Ренци други премијер, после Дејвида Камерона, који је ове године поднео оставку.

„Јесу ли помислили о последицама? Имају ли боље рецепте”, пита Дојче веле и додаје да „у остатку ЕУ звоне аларми и горе црвене лампице јер су популисти наставили фатални низ победа”.

Радио даље пита који инвеститор иде у земљу у којој на следећим изборима може да победи евсроскептик Бепе Грило, али и оцењује да је премијер сам себи „запржио чорбу” коју неће само он кусати. „Италија ће постати европски проблем. Европској унији само је још то фалило, после ’брегзита’ и нерешеног грчког проблема”, закључује Дојче веле.