Српска енергетика привлачи грчке инвеститоре

После више од годину дана заменик министра иностраних послова Грчке Јоргос Катругалос је први високи званичник Атине који је стигао у званичну посету Београду, где учествује у раду Пословног форума Србија–Грчка у Привредној комори Србије. Интервју за „Политику” почињемо питањима о могућностима јачање економске сарадње.

Које су области економске сарадње између две земље запостављене? Где је могућ заједнички наступ у трећим земљама?

О нашој сарадњи довољно говори више од 200 грчких компанија које послују у Србији, покривајући широк дијапазон привредних активности (финансијски сектор, грађевина, телекомуникације/информационе технологије, прехрамбени производи и пиће) и 25.000 запослених.  
Али има простора за унапређење, нпр. промовисањем заједничких пројеката у областима као што су туризам и дигитална привреда, али и у енергетском сектору. На пољу безбедности енергетског снабдевања, поседујемо неопходну стручност, а грчке компаније могу да пруже услуге високог квалитета по конкурентним ценама.
Због повећане употребе извора обновљиве енергије у Грчкој, стекли смо експертизу, стручну радну снагу. Циљ Грчке је да подржи и примени билатерална привредна партнерства у будућим пројектима, као што је нпр. енергетска инфраструктура у Србији. Подједнако је битна и сарадња на заједничким  пројектима финансираним од стране Банке за црноморску трговину и развој. У трећим земљама могли бисмо да размотримо проширење наше сарадње у областима транспорта, енергије, туризма, прехрамбених производа и пића. Посебну пажњу би требало придати пројектима које финансира ЕУ у оквиру Берлинске иницијативе и Агенде повезивања Балкана са париског самита.

Како Грчка излази на крај са текућом фазом мигрантске кризе на југу Европе? Шта су економске последице по вашу земљу и да ли је Европа Грчкој ту од помоћи? Видите ли могућност јачања сарадње балканских држава у суочавању са тим феноменом?

Избегличка криза превазилази капацитете појединачних земаља и мора се решавати заједничким и координисаним приступом, уз поштовање европских правила и одлука, а у духу солидарности. За Грчку, ситуација је повезана са заштитом поморских граница, које се не могу затворити. Ефикасно управљање и контрола миграционих токова могући су уз сарадњу Турске. Стога ми придајемо велику важност наставку спровођења заједничке изјаве ЕУТур–ске од 18. марта.

Криза је за Грчку диспропорционална њеној величини, популацији и финансијским могућностима. Уложили смо огромне напоре и националне ресурсе у спасавање избеглица/миграната и прихватили их на хуман начин, уз помоћ локалног становништва, у време оскудне финансијске ситуације. Грчка ће наставити тако да ради  (до сада је спасено око 150.000 људи), у потпуности поштујући принцип забране враћања. Сарађујемо са европским партнерима и агенцијама, као што су Фронтекс и ЕАСО, а истичемо значај солидарности, ангажовања и поштовања релевантних одлука и залагања Европског савета од стране свих држава чланица ЕУ. Придајемо велику важност координацији власти наших земаља, у циљу управљања миграционим токовима, борбе против мреже кријумчарења људи и јачања размене информација.

Како бисте описали изазове тржишта рада на југу Европе, где је мноштво младих људи незапослено, талентовани у великом броју емигрирају, привреда се споро опоравља, где мигранти стижу, а незадовољство статусом кво расте?

Године кризе, велика незапосленост и штедња, имале су очигледне последице: ерозију средње класе, растакање државе благостања и експлозију неједнакости. Европска реакција до сада није била адекватна, јер су остали незаштићени најугроженији грађани, а нису побољшани економски резултати. ЕУ сада тражи нову равнотежу.

У кризом оптерећеним земљама као што су Грчка, Италија, Шпанија и Португалија, повећан је број младих људи и специфичних радничких група којима прети сиромаштво и социјална искљученост. Морамо побољшати њихову перспективу. То није само политички изазов у погледу економског раста и борбе против незапослености, већ и један опасан пут, који води у политичку апатију или чак у раст популизма. Социјална кохезија ће бити кључно питање које ће дефинисати будућност Европе. Напуштање преовлађујућег курса штедње и поновно истицање фундаменталних постулата европског социјалног модела представља императив.

Који међународни енергетски пројекат Атина данас сматра врхунским приоритетом? И како би Грчка и Србија могле да унапреде енергетску сарадњу?

Грчка подржава политику Европске уније о диверзификацији енергетских извора и путева. У том погледу, Вертикални гасни коридор (ГрчкаБу–гарскаРу–мунијаМа–ђарска и додатна повезивања са другим земљама) представља одличан избор и могао би обухватити и Србију. Штавише, интерконекција Грчке и Бугарске (ИГБ) подстаћи ће потенцијал постојеће нафтоводне мреже у југоисточној Европи.

Желимо да ојачамо своју улогу снаб„девача енергетске безбедности” за Европу. Грчка је природно гасно чвориште за југоисточну Европу, са системом испоручивања природног гаса од Каспијског мора кроз Ју„жни гасни коридор” и гасовода ТАП, и са приступом течном гасу у Егејском мору, кроз постојећи гасни терминал на острву Ревивтуса и кроз терминал течног гаса чија се изградња планира у близини обале града Александруполиса. Подједнако је битан и развој извора природног гаса у источном Средоземљу, на Кипру и у Израелу.

Брза реализација Ју„жног гасног коридора” од Каспијског мора до Италије довршењем гасовода ТАП, такође је веома битан пројекат за цео регион и врхунски приоритет за Грчку. Гасна интерконекција са Бугарском (ИБС) могла би пружити Србији приступ већем броју начина снабдевања гасом, кроз гасовод ТАП, ЛНГ гасни терминал у Грчкој, као и експлоатацију Вер„тикалног коридора”.

Како бисте описали садашњу економску ситуацију у Грчкој и текуће преговоре са повериоцима? Да ли је Грчка била посткризни глобални експеримент клу„ба поверилаца” у односима са задуженим државама?

Наша земља је доживела најбржу фискалну консолидацију међу земљама Организације за економску сарадњу и развој, ОЕЦД (17 одсто ГДП), са фискалним мерама које су предузете од 2010. које достижу 31 одсто ГДП-а. У 2015. години рецесија је чини се била мање озбиљна од оне за коју се страховало, с обзиром на то да је процена Европске комисије о економском расту ревидирана са минус 2,5 одсто на минус 0,2 одсто. Грчка влада је посвећена спровођењу свих неопходних реформи, а ради истовремено и на остварењу једне нове, социјалне Европе, далеко од преовлађујуће ортодоксне штедње. У новој рунди преговора који се односе на реформу области рада, наши главни приоритети су заштита радника и њихових права, посебно враћањем колективних уговора као основног инструмента за дефинисање услова рада и плата. Исход преговора о дугу који су у току представљаће избор који се не односи само на Грчку већ и на целу Европску унију и две различите верзије Европе: европски социјални модел, или дерегулациону агенду која фаворизује само један одсто становништва. Један од основних циљева наше владе јесте да се побољша динамика економског напретка, да се постигну посебне мере смањења дуга и да се уђе у програм квантитативног попуштања ЕЦБ-а.