Почаст светским писцима, сликарима и композиторима

Годишњице рођења великана који су уметничким радом обележили и обогатили светску културу биле су повод да се портрети писаца Михаила Булгакова и Лајоша Зилахија, сликара Василија Кандинског и композитора Антоњина Дворжака нађу на маркама овогодишњег, традиционалног издања „Уметност”.

У карнету, издању од осам марака, јесу и оне са портретима Симе Милутиновића Сарајлије, Лазе Костића, Станислава Винавера и Тина Ујевића; а марке су номинала 23 и 70 динара. Уметничка обрада марака дело је Марине Калезић, креатора марака „Србија марке”, а издање је пуштено у оптицај 23. новембра.

Марка посвећена 125 година од рођења Михаила Булгакова има номиналну вредност 23 динара. Руски писац, драматург и позоришни редитељ рођен је 15. маја 1891. у Кијеву, а преминуо је 10. марта 1940. у Москви. Аутор је великог броја приповедака, прича, фељтона, позоришних комада, драматизација, филмских сценарија и оперских либрета. Његова најпознатија дела су романи „Мајстор и Маргарита”, „Живот господина де Молијера”, „Позоришни роман” и „Бела Гарда”. Исте године рођен је и мађарски писац Лајош Зилахи, а марка у његову част има номиналу 70 динара. Лајош Зилахи (27. март 1891, Нађсалонта, Трансилванија – 1. децембар 1974, Нови Сад) је један од водећих, ако не и најчитанији прозни мађарски аутор 20. века. Његови романи преведени су на десетине језика, а најпознатија дела су: „Арарат”, „Самртно пролеће”, „Кад душа замире”, „Заробљеници”, „Бесан анђео” и „Пурпурни век”.

У част 150 година од рођења Василија Кандинског, „Пошта Србије” објавила је марку номинале 23 динара. Руски сликар који је поседовао велики таленат за сликарство и имао истанчан осећај за боје и форме рођен је 16. децембра 1866. у Москви, а преминуо 13. децембра 1944. у Неју на Сени. Бојама је дао дубљи, унутрашњи значај и асоцијације, па их је стављао поред супротних боја. Основао је уметничку групу „Плави јахач” и аутор је веома утицајне књиге „О духовности у уметности”. Прошао је дуг сликарски пут од експресионизма, преко апстракције до конструктивизма са геометријским сликама. Слично као у музици, делио је своја дела у три категорије: импровизацију, импресију и композицију. Његова дела спадају у уметнички покрет данас знан као апстрактни експресионизам.

Портрет чувеног композитора Антоњина Дворжака, објављен поводом 175 година од његовог рођења, нашао се на марки номинале 70 динара. Дворжак (8. септембар 1841, Нелахозевес – 1. мај 1904, Праг) био је чешки композитор и диригент романтичне музике. Успешно је комбиновао народну музику са симфонијском и камерном музиком. Стварао је симфоније (најпознатија је у е-молу „Симфонија Новог Света”), опере („Русалка”, „Јакобин”, „Ђаво и Каћа”), симфонијске поеме, песме, увертире, оркестарске композиције, камерну музику као и концерте. Дворжак је био следбеник неоромантизма и један од твораца чешке националне школе.