Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пет државних фирми не може без помоћи

За субвенције, буџетске позајмице и гаранције, до краја 2019. годишње се у просеку предвиђа око три одсто БДП
Пет државних фирми не може без помоћи
РТБ Бор имао је мањи пословни губитак од Азотаре (Фото Г. Т. Василић)

Укупан нето губитак пет државних предузећа: „РТБ Бора”, „Петрохемије”, „Азотаре”, Метанолско-сирћетног комплекса Кикинда и „Србијагаса”, у 2015. години био је око 20 милијарди динара, или 163 милиона евра. Осим „Србијагаса”, ниједно од ових предузећа, за сада, не може да послује дугорочно одрживо и побољша финансијски положаj, изјавио је јуче Миладин Ковачевић, сарадник часописа „Макроекономске анализе и трендови”.

Представљајући у Привредној комори Србије анализу рентабилности и финансијског положаја ових предузећа из новог издања билтена Економског института, Ковачевић је указао да је Фискалном стратегијом за 2017. годину влада предвидела наставак подршке „Србијагасу”, као и буџетске позајмице „РТБ Бору” у износу од две милијарде динара.

Према његовим речима, у Фискалној стратегији за 2016. нису наведени подаци који би били упоредиви са подацима за 2017. о подршци овим јавним предузећима.

– Да ли ће предвиђених око три одсто бруто домаћег производа просечно годишње до краја 2019. за субвенције, буџетске позајмице и гаранције бити довољно да се санирају ова и друга јавна предузећа, зависиће пре свега од укупног раста привреде и успеха њиховог реструктурирања – казао је Ковачевић.

Осим „Србијагаса”, сва посматрана предузећа у 2015. години остварила су негативан резултат пословања, односно нето губитак од 20 милијарди динара, што је 163 милиона евра, или око 0,5 одсто БДП Србије у тој години.

Буџет за 2017. умерен и реалан
Предлог буџета за 2017. годину је умерен  и реалан, а остаје да се види да ли ће бити усвојен у Скупштини, оценио је Стојан Стаменковић, координатор истраживања „Макроекономских анализа и трендова.”
Према његовим речима, добро је што је у Предлогу буџета процењено да ће привредни раст бити три одсто, иако ће он можда бити и већи.
Стаменковићева је процена да ће привредни раст у 2017. износити око 3,5 одсто.

Посматрано појединачно, највећи губитак остварила је „Топионица и рафинација бакра Бор” – 4,6 милијарди динара, а цела група „РТБ Бор” 13,8 милијарди динара, или 0,3 одсто БДП-а за 2015.

Нето добитак „Србијагаса”, јединог предузећа из ове групе које је пословало са добитком, износио је око три милијарде динара. Када је реч о примарној, пословној рентабилности, пословни добитак – као разлика између пословних прихода и пословних расхода, без финансијских, непословних и ванредних расхода – остварила су само „Петрохемија” и „Србијагас”.

Матично предузеће „РТБ Бор” приказало је у 2015. скроман пословни добитак од око 108 милиона динара, али укупан пословни губитак целокупне групе „РТБ Бор” износи 4,2 милијарде динара. Узрокован је првенствено ниском ценом бакра праћеном порастом цене електричне енергије у 2015. са акцизом од 7,5 одсто.

Појединачно највећи пословни губитак од пет милијарди динара остварила је „Азотара Панчево”, што је више од губитка целокупне групе „РТБ Бор”. Истовремено ово предузеће је 2015. године добило стимуланс од око 3,5 милијарди динара (отпис дугова) што је ублажило иначе лошу слику рентабилитета и резултирало у нето губитку од око 2,3 милијарде динара.

Аутори ове анализе указују да би „Топионици” и руднику бакра „Мајданпек”, уз постојећу рентабилност, била потребна 31 година да постојећим готовинским приливом исплатe своје дугове. И то под условом да се они у истом периоду не повећавају, а стање ликвидности и задужености није значајније боље ни у осталим предузећима из ове групе. Изузетак је „Србијагас”.

Према Ковачевићевим речима, за одржавање текуће ликвидности ових пет предузећа недостаје 257 милијарди динара, што је око 2,1 милијарда евра, односно 6,4 одсто свега створеног (БДП) у 2015. години.

– Толики новац ова предузећа не могу сама да створе да би била ликвидна и враћала дугове – казао је он и додао да су губици из ранијих година премашили вредност њиховог основног капитала.

Укупан износ нето дуга за посматрану групу предузећа износи 405 милијaрди динара или 3,4 милијарде евра, што је 10 одсто БДП-а у 2015. Ако би тај дуг преузела држава кроз конверзију у власништво, годишње би оптеретила буџет са око 330 милиона евра, што је један одсто БДП, казао је Ковачевић и подсетио да је у буџету за 2016. преузето око 190 милиона евра дуга „Србијагаса” и активиране су гаранције за то предузеће.

Ковачевић је закључио да се ови проблеми не могу решавати преко ноћи и да Фискална стратегија владе за 2017. предвиђа наставак подршке „Србијагасу” и „РТБ Бору” у износу од две милијарде динара.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.