Ко је био Адем

Лазар Јанковић, припадник групе „Поскок” која је у оквиру МУП-а истраживала убиство новинара Славка Ћурувије, сведочио је о подацима до којих је полиција дошла током 2000. и 2001. године. И он је, као и Миле Новаковић, шеф „Поскока”, изјавио да не зна ко је убио Ћурувију, али да су трагови водили ка Државној безбедности.

Сведок је навео да су током акције „Сабља”, после убиства Зорана Ђинђића, Бранки Прпи, Ћурувијиној невенчаној супрузи и очевицу злочина, показане фотографије могућих починилаца, на којима је поред осталих био и Лука Пејовић.

– Она је по облику лица закључила да би то могао да буде он, али га није препознала са стопостотном сигурношћу. Препознавање са фотографија није било поуздано – рекао је Јанковић, оцењујући да је то било „скретање истраге”.

Сведок је поменуо и исказ бившег припадника ЈСО Ненада Илића (правоснажно осуђеног у случају убиства на Ибарској магистрали и покушаја атентата на Вука Драшковића у Будви), који је током акције „Сабља” препричао разговор између припадника „земунског клана” Милета Луковића и Милоша Симовића. Тај разговор вођен је у аутомобилу, када су њих тројица одлазили у Будву. Илић је у исказу који је касније коришћен као доказ у случају „Будва”, изјавио да су Луковић и Симовић рекли да је „земунски клан” убио Ћурувију.

– Да ли сте проверавали тај Илићев исказ – питала га је адвокат одбране Зора Добричанин Никодиновић.

– Милош Симовић је у то време био у бекству, а Луковић је мртав. После хапшења Симовића, кренуло је испитивање у том правцу али није дало никакав резултат – одговорио је сведок.

Јанковић је у вишесатном сведочењу поменуо и хапшење извесног Драгана Лештарића, бившег припадника ЈСО или ДБ. Код тог човека је 2000. године, како је рекао, нађена велика количина оружја, па је полиција проверавала да ли се у том арсеналу налази и пиштољ из којег је убијен Ћурувија. Ни те провере, како је казао, нису дале никакав резултат.

Према речима сведока, наредни траг који је „Поскок” пратио била је информација да је у убиство Ћурувије умешан Зоран Павковић Кик, припадник ЈСО, који је погинуо на Зрењанинском путу, али се ни ту није дошло до валидних доказа. Јанковић је говорио о белом „голфу” који је виђен на месту убиства Ћурувије, али није открио ништа више сем онога што је већ познато о том податку.

Он је казао да је „Поскок” проверавао и чињеницу да је у близини места убиства Ћурувије, на саобраћајној табли или знаку, било исписано име Адем. Рекао је да су „логичким повезивањем” колеге и он закључили да би то, читајући уназад, могао да буде надимак оптуженог Милана Радоњића, кога су колеге звале Меда и да је неко можда хтео да остави шифровану поруку.

Адвокат Стеван Протић, бранилац оптуженог Мирослава Курака, питао је Јанковића зашто полиција није поднела кривичну пријаву против Ратка Ромића и Мирослава Курака када је током акције „Сабља” утврдила, на основу података са базних станица мобилне телефоније, да су они били у близини места злочина.

– Не доносим ја ту одлуку – оговорио је Јанковић.

– Овај сведок нема ниједну дубљу информацију, сем података до којих је дошао праћењем медија и све што је испричао углавном је непроверљиво. О томе како је полиција радила, говори и податак како је третирано препознавање Бранке Прпе – оценио је Владимир Маринковић, бранилац Радомира Марковића.

– Захвална сам тужиоцу на овом сведоку. Он је најпластичније од свих до сада објаснио како је вођена истрага. Он је рекао како се чека да неко од политичара одлучи да ли ће се неко гонити или не. Моје клијенте на оптуженичку клупу нису довеле чињенице већ нечија воља – казала је Зора Добричанин Никодиновић, коментаришући Јанковићев исказ.

Судија Снежана Јовановић је на крају суђења упитала заменика тужиоца да ли је дошао до информација о наводима неких сведока да су им упућене претње, а тужилац је одговорио да је у току преткривични поступак о томе. Подсећамо, на суђењу пре два месеца, сведоци Милорад Улемек, као и браћа Милош и Александар Симовић, који служе вишедеценијске казне у специјалном затвору Забела, изјавили су да не могу да сведоче јер им неко прети. Мандић је додао да је тужилаштво тражило извештаје од БИА, полиције и Управе за извршење кривичних санкција али до данас није добило никакво обавештење.