Даниловић „трчи” сам

Некадашњи кошаркашки ас и функционер Партизана Предраг Даниловић (46) једини је кандидат за председника Кошаркашког савеза Србије.

У подне је истекао је рок за подношење кандидатура, а чланови Скупштине КСС ће на заседању 15. децембра гласати о поврењу Даниловићу.

Прослављеног репрезентативца подржао је 21 делегат од укупно 32, тако да се очекује само формална потврда и његово именовање за наследника Драгана Ђиласа који је крајем октобра поднео оставку.

Уколико буде изабран, Даниловић ће бити трећи председник који је као репрезентативац освајао медаље на великим такмичењима (Драгослав Ражнатовић 1997-1999) и Драган Капичић (2007-2011) од 1948. када је основан Кошаркашки савез Југославије. У “пакету” ће се гласати и за његове сараднике, четири потпредседника, Ану Јоковић за женску кошарку,  Игора Ракочевића за мушку, Бојана Радуна, финансије и маркетинг и Душана Пројовића, такмичење.

Иако се очекивало да ће се у ситуацији када српска репрезентативна кошарка високо котира у светским оквирима, а Савез има финансијску стабилност, у трку за председника укључити више кандидата, испоставило се да Даниловић “трчи” сам.

Изостала је конкуренција из базе, али и из политичког и миљеа бизниса, а без јавног противљења клупских машинерија. То је неуобичајено за наше прилике, али остаје велико питање колико ће то олакшати посао будућем шефу српске Куће кошарке.

Даниловићева играчка биографија је импресивна. Припадао је најтрофејнијој генерацији наше кошарке чије су перјанице уз њега били асови светског формата – Дивац, Ђорђевић, Паспаљ, Бодирога, Савић и Ребрача.

У дресу са државним грбом освојио је шест одличја, рекордне четири златне медаље са европских првенстава, као и бронзу, олимпијско сребро. У клупским оквирима подигао је 13 трофеја, два европског првака, са Партизаном и Киндером.

У Партизан је стигао без исписнице као 16-годишњак из Босне, а тренеру Душку Вујошевићу препоручио га је тада његов саиграч Жељко Обрадовић. После две године паузе дебитовао је освајањем Купа “Радивоја Кораћа” (1988), а црно-бели дрес раздужио 1992. титулом европског првака у Истанбулу, где је проглашен играчем завршног турнира.

Прославио је и Киндер из Болоње (довео га на кров Европе 1998), а пре тога је две сезоне провео у НБА (просечно 12,8 посна, 2,4 скока и 2 асистенције). У Мајамију га је тренирао чувени Пет Рајли, имао је прилику да чува највећу НБА икону Мајкла Џордана, а остало је записано да је на једној утакмици постигао 30 поена, као и да је шутирао “тројке 7-7.

Красио га је изузетан такмичарски карактер, победнички менталитет и спортска дрскост, а међу бројним потезима који су обележили његову каријеру, два су са трајним печатом.

“Тројка” у финалу италијанског првенства против Фортитуда уз фаул НБА легенде Доминика Викинса и додатно бацање којим је његов тим изборио продужетак и титулу и “куцање” преко Сабониса у финалу Европског првенства у Атини 1995 (те године проглашен за најбољег кошаркаша на континенту).

Играчку каријеру је завршио са 30 година, а опроштајну утакмицу приредио му је Киндер 29. новембра 2.000. у препуном “Малагутију”. “Хладног цара”, како су га звали навијачи италијанског клуба испратили су уз звуке Синатриног хита “Мој пут”…

А, кошаркашки пут је наставио у Партизану, али као функционер. Од 2000. до 2015. с кратким прекидима обављао је функције потпредседника и првог човека клуба и учествовао у освајању 13 узастопних титула првака Србије, шест АБА лиге и пласману на “фајнл фор” Евролиге. Напустио је Хумску у августу 2015, у веома деликатном тренутку по клуб, који и данас има дугове.

Напад на судију Јураса 2007. у Вршцу, мрља је у каријери Даниловића функционера, због које је кажњен двогодишњом суспензијом, која је преиначена у условну казну.

Предраг Даниловић се захвалио на подршци кошаркашке базе, кратким саопштењем за јавност:

“После разговора са многим истакнутим људима српске кошарке, прихватио сам предлог велике већине делегата Скупштине да будем кандидат за председника КСС. Овај предлог и подршка коју сам добио представљају за мене велику част, уједно и признање за све што сам досад постигао, прво као играч, а потом и као спортски функционер. Уколико добијем поверење делегата на Скупштини за програм који сам предложио, очекујем да сви ми који у Србији волимо кошарку заједно радимо на даљем развоју нашег најтрофејнијег спорта” - истакао је Даниловић.