Сви би били на добитку

Васил Рингов припада самом врху најбољих фудбалера у бившој Југославији. Његови мајсторски голови у дресу скопског Вардара, одушевљавали су љубитеље фудбала широм некадашње заједничке државе. За њега кажу да је био један од последњих фудбалских боема, једном речју, фудбалер за свачије укусе.

Мало ко зна да је из родне Струмице дошао у Београд, где је у дресу Партизана направио прве професионалне фудбалске кораке. Али, због, како каже „луде главе” није успео да се као тинејџер снађе у црно-белом дресу, иако је имао сјајне учитеље, попут Велибора Васовића и Владице Ковачевића.

Средњу школу је завршио на Вождовцу у тада чувеној Дванаестој гимназији, која је била одређена за „партизановце”, а Једанаеста за „звездаше”.

Носио је дрес и Тетекса из Тетова, Вардара из Скопља, загребачког Динама, а једну сезону и у немачком друголигашу Ајнтрахту из Брауншвајга. После завршене играчке каријере 1987. године рекао је збогом фудбалу, који му је подарио најлепше тренутке у животу. Данас са породицом живи у Скопљу, има два сина и како каже тренутно занимање му је да гаји два унука.

– После играчке каријере решио сам да се посветим неким новим обавезама. Тренутно чувам унуке, то ме посебно опушта. Са њима ми је живот данас много лепши, једноставно уживам сваки проведени тренутак са њима. Нисам ни у каквим фудбалским форумима, али, кад имам времена одем и погледам нове будуће асове. Углавном уживам да гледам децу.

У последње време често се говори о формирању Регионалне лиге у фудбалу. На шта вас то посебно асоцира?

– Пре свега на чињеницу да се у заједничкој држави играо страшан фудбал. Лига нам је била изузетно јака, имали смо једну од најбољих репрезентација у Европи. Тада, играчи из Југославије нису као данас ни помишљали да иду на Исток. Једноставно, ниједан клуб са Истока није ни смео да нас тражи, јер су се отимали клубови са Запада.

Какве су данас по Вама лиге?

– Једноставно речено разбијене. Свуда је исти проблем. Квалитет је у великом опадању, више нема таквих мајстора као некада. Нема ни дружења ни међу клубовима а најмање међу играчима.

Да ли је формирање Регионалне лиге, о којој се све гласније говори, утопија или је стварно могуће да поново видимо мечеве између Партизана и Хајдука, Звезде и Вардара, Динама и Сарајева?

– Идеја је прекрасна. Мислим да је паметна одлука да се почне са младима. Том будућом лигом би сви добили, нико не би био на губитку. Највише би добили гледаоци, који би имали прилику да поново виде велике клубове. Самим тим би се подигао и квалитет такмичења. Искрено, у Македонији се тренутно више прате игре у млађим категоријама, него што се гледа најквалитетнија лига. Слично је верујем и у Србији, Хрватској, Словенији...

Који би клуб из Македоније по Вашем мишљењу тренутно могао да заигра у Регионалној лиги?

– Зна се, то је Вардар. Не само због имена, већ и због чињенице да је то клуб са светлом традицијом, бивши првак Југославије. Наравно волим и Пелистер и Тетекс, некада су то били јаки друголигашки клубови.

Са којим играчима из некада заједничке лиге се чујете?

– Редовно се чујем са Хаџибегићем, Вукићевићем, Пашићем, Бјековићем, Миленковићем, Млинарићем...

Многи тврде да је један од главних проблема будуће заједничке лиге – хулиганизам. Да ли се слажете са тим?

– Мислим да то неће бити највећи проблем, већ недостатак пара. Временом и тај проблем ће бити решен. Колико знам на последњем састанку у Загребу говорило се на нивоу савеза, сада о свим плановима треба да буду обавештени и клубови.

У једном од последњих интервјуа нашем листу објављеном 1987. казали сте да Вам је једна од најбољих утакмица у каријери када сте у дресу Вардара играли против Динама из Букурешта у Купу Уефе?

– Искрено, испровоцирао ме је напис у једним румунским новинама да више нисам онај фудбалер као што сам некада био. Признајем, у мени је прорадио балкански инат, па смо после минималног пораза у Букурешту од 2:1 са пуно оптимизма у Скопљу дочекали ривала где им нисмо дали главу да дигну. Победили смо их са 1:0, прошли даље, а ја сам био и стрелац и најбољи играч на том мечу.

Када сте последњи пут били у Београду?

– Можда пре десетак година, али се спремам да ускоро са једним пријатељем поново дођем. У Београду сам провео дивне младалачке дане, ишао сам у средњу школу, стекао много пријатеља.

Ко је по Вама био најорганизованији клуб у бившој Југославији?

– Звезда, и са управом коју је тада имала и са читавим сервисом који је окруживао. На другом месту је био војни клуб, односно Партизан, па Хајдук из Сплита, а на четвртом месту Динамо из Загреба. А сви остали су били далеко иза велике четворке југословенског фудбала. Знало се после завршене такмичарске сезоне да су најбољи одлазили или у Београд или у Сплит и Загреб.

Ко је за Вас најбољи тренер у бившој Југославији?

– Искрено, ја не признајем много тренере. Мислим за мене су 70 посто најважнији играчи а тридесет посто припада тренерима. Моја девиза је да су на терену главни играчи. Уосталом, то је била и Бобекова девиза. А данас, све лиге углавном зависе од менаџера.