Svi bi bili na dobitku

Vasil Ringov pripada samom vrhu najboljih fudbalera u bivšoj Jugoslaviji. Njegovi majstorski golovi u dresu skopskog Vardara, oduševljavali su ljubitelje fudbala širom nekadašnje zajedničke države. Za njega kažu da je bio jedan od poslednjih fudbalskih boema, jednom rečju, fudbaler za svačije ukuse.

Malo ko zna da je iz rodne Strumice došao u Beograd, gde je u dresu Partizana napravio prve profesionalne fudbalske korake. Ali, zbog, kako kaže „lude glave” nije uspeo da se kao tinejdžer snađe u crno-belom dresu, iako je imao sjajne učitelje, poput Velibora Vasovića i Vladice Kovačevića.

Srednju školu je završio na Voždovcu u tada čuvenoj Dvanaestoj gimnaziji, koja je bila određena za „partizanovce”, a Jedanaesta za „zvezdaše”.

Nosio je dres i Teteksa iz Tetova, Vardara iz Skoplja, zagrebačkog Dinama, a jednu sezonu i u nemačkom drugoligašu Ajntrahtu iz Braunšvajga. Posle završene igračke karijere 1987. godine rekao je zbogom fudbalu, koji mu je podario najlepše trenutke u životu. Danas sa porodicom živi u Skoplju, ima dva sina i kako kaže trenutno zanimanje mu je da gaji dva unuka.

– Posle igračke karijere rešio sam da se posvetim nekim novim obavezama. Trenutno čuvam unuke, to me posebno opušta. Sa njima mi je život danas mnogo lepši, jednostavno uživam svaki provedeni trenutak sa njima. Nisam ni u kakvim fudbalskim forumima, ali, kad imam vremena odem i pogledam nove buduće asove. Uglavnom uživam da gledam decu.

U poslednje vreme često se govori o formiranju Regionalne lige u fudbalu. Na šta vas to posebno asocira?

– Pre svega na činjenicu da se u zajedničkoj državi igrao strašan fudbal. Liga nam je bila izuzetno jaka, imali smo jednu od najboljih reprezentacija u Evropi. Tada, igrači iz Jugoslavije nisu kao danas ni pomišljali da idu na Istok. Jednostavno, nijedan klub sa Istoka nije ni smeo da nas traži, jer su se otimali klubovi sa Zapada.

Kakve su danas po Vama lige?

– Jednostavno rečeno razbijene. Svuda je isti problem. Kvalitet je u velikom opadanju, više nema takvih majstora kao nekada. Nema ni druženja ni među klubovima a najmanje među igračima.

Da li je formiranje Regionalne lige, o kojoj se sve glasnije govori, utopija ili je stvarno moguće da ponovo vidimo mečeve između Partizana i Hajduka, Zvezde i Vardara, Dinama i Sarajeva?

– Ideja je prekrasna. Mislim da je pametna odluka da se počne sa mladima. Tom budućom ligom bi svi dobili, niko ne bi bio na gubitku. Najviše bi dobili gledaoci, koji bi imali priliku da ponovo vide velike klubove. Samim tim bi se podigao i kvalitet takmičenja. Iskreno, u Makedoniji se trenutno više prate igre u mlađim kategorijama, nego što se gleda najkvalitetnija liga. Slično je verujem i u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji...

Koji bi klub iz Makedonije po Vašem mišljenju trenutno mogao da zaigra u Regionalnoj ligi?

– Zna se, to je Vardar. Ne samo zbog imena, već i zbog činjenice da je to klub sa svetlom tradicijom, bivši prvak Jugoslavije. Naravno volim i Pelister i Teteks, nekada su to bili jaki drugoligaški klubovi.

Sa kojim igračima iz nekada zajedničke lige se čujete?

– Redovno se čujem sa Hadžibegićem, Vukićevićem, Pašićem, Bjekovićem, Milenkovićem, Mlinarićem...

Mnogi tvrde da je jedan od glavnih problema buduće zajedničke lige – huliganizam. Da li se slažete sa tim?

– Mislim da to neće biti najveći problem, već nedostatak para. Vremenom i taj problem će biti rešen. Koliko znam na poslednjem sastanku u Zagrebu govorilo se na nivou saveza, sada o svim planovima treba da budu obavešteni i klubovi.

U jednom od poslednjih intervjua našem listu objavljenom 1987. kazali ste da Vam je jedna od najboljih utakmica u karijeri kada ste u dresu Vardara igrali protiv Dinama iz Bukurešta u Kupu Uefe?

– Iskreno, isprovocirao me je napis u jednim rumunskim novinama da više nisam onaj fudbaler kao što sam nekada bio. Priznajem, u meni je proradio balkanski inat, pa smo posle minimalnog poraza u Bukureštu od 2:1 sa puno optimizma u Skoplju dočekali rivala gde im nismo dali glavu da dignu. Pobedili smo ih sa 1:0, prošli dalje, a ja sam bio i strelac i najbolji igrač na tom meču.

Kada ste poslednji put bili u Beogradu?

– Možda pre desetak godina, ali se spremam da uskoro sa jednim prijateljem ponovo dođem. U Beogradu sam proveo divne mladalačke dane, išao sam u srednju školu, stekao mnogo prijatelja.

Ko je po Vama bio najorganizovaniji klub u bivšoj Jugoslaviji?

– Zvezda, i sa upravom koju je tada imala i sa čitavim servisom koji je okruživao. Na drugom mestu je bio vojni klub, odnosno Partizan, pa Hajduk iz Splita, a na četvrtom mestu Dinamo iz Zagreba. A svi ostali su bili daleko iza velike četvorke jugoslovenskog fudbala. Znalo se posle završene takmičarske sezone da su najbolji odlazili ili u Beograd ili u Split i Zagreb.

Ko je za Vas najbolji trener u bivšoj Jugoslaviji?

– Iskreno, ja ne priznajem mnogo trenere. Mislim za mene su 70 posto najvažniji igrači a trideset posto pripada trenerima. Moja deviza je da su na terenu glavni igrači. Uostalom, to je bila i Bobekova deviza. A danas, sve lige uglavnom zavise od menadžera.