Sportska knjiga nad knjigama

Nedavno objavljena knjiga „Teorija sporta” stvarana je u vremenskom periodu koji odgovara jednom olimpijskom ciklusu (četiri godine) i atmosferi nalik onoj u velikom timu koji se sprema za najveću smotru sporta. I same brojke već ukazuju na to da je reč o nečemu što po svom i pristupu i obimu i sadržaju prevazilazi do sada viđene knjige o sportu: dva urednika, pet recenzenata, 48 koautora, 52 teksta, 444 strane, 1,6 kg.

Ova knjiga je, kako je i istaknuto na njenom predstavljanju u Domu kulture „Studentski grad” – više od sporta. Ona se osmelila da zaviri u svaki delić širokog i složenog mozaika kakav je sport. U recenzijama je naglašena veličina ovog jedinstvenog poduhvata na čijem čelu je bio profesor Vladimir Koprivica, urednik knjige zajedno sa svojim kolegom sa Fakulteta za sport Univerziteta „Union-Nikola Tesla”, Adamom Petrovićem.

– Pri prvom kontaktu sa tekstom bio sam iznenađen sveobuhvatnošću pristupa i na prvi pogled pretencioznom ambicijom da se fenomenologija sporta osvetli sa toliko gledišta. Međutim, redaktori i autori su u tome uspeli i na tome im treba odati priznanje, utoliko pre što ovaj akademski pokušaj ima obrise pionirskog napora u našoj sredini, ali i šire. Uspešna realizacija, a pisac ove recenzije zna kakvi su napori potrebni da se objedine rukopisi većeg broja autora, dokaz je njihove rešenosti da ovoj sredini podare ovakvu knjigu – knjigu koja je nedostajala. Ona ne treba da bude namenjena samo studentima u redovnoj i poslediplomskoj nastavi, već i najrazličitijim profilima u i oko sporta. Stoga, bez rezerve preporučujem ovaj tekst za publikovanje, ubeđen da se radi o jednom od onih kapitalnih izdanja koja jednostavno stavljaju pečat na vreme pre njihovog objavljivanja – istakao je u svojoj recenziji akademik Vladimir Kostić.

Selektor ovog impresivnog tima Vladimir Koprivica pojavljuje se i kao sutor četiri poglavlja u knjizi – „Pojam i karakteristike sporta”, „Funkcije sporta”, „Klasifikacija sportskih grana” i „Tendencije u sportu”. Evo imena ostalih autora i poglavlja: „Filosofija sporta” (Jovo Radoš), „Sport i hrišćanstvo” (Hadži Miloš Vidaković), „Antropologija sporta” (Jadranka Božić), „Trening i vrste pripreme sportista” (Vladan Radonjić), „Takmičenja u sportu” (Srećko Jovanović, Nemanja Ćopić), „Regulativa i organizacija sporta” (Aco Gajević, Jelena Ivanović), „Marketing u sportu” (Milijanka C. Ratković), „Sport i menadžment” (Milan Radaković), „Industrija sporta” (Milan V. Mihajlović), „Sport i standardi upravljanja” (Željko Turčinović), „Sportsko pravo”, „Nasilje u sportu” (autor oba Božidar Otašević), „Školski sport” (Miroslav Marković), „Akteri sporta (Zoran Mašić), „Žene i sport” (Svetlana Petronijević, Jelena Arunović), „Sport, društvo i pojedinac” (Nikola Mijatov), „Sportska publika” (Sandra Radenović), „Sport i identiteti publike” (Ivana Gačanović), „Invaliditet, sport i socijalna uključenost” (Ivana M. Milovanović), „Dualna karijera i vrhunski sport” (Ivana Bojić), „Sport i diplomatija” (Boro Šuput), „Etika sporta i fer-plej” (Miloš Marković), „Sport i vaspitanje” (Aleksandar Tadić), „Doping u sportu” (Milica Vukašinović Vesić), „Mens sana in corpore sano” (Vojislav P. Jelić), „Sport i rasizam” (Marija Todorović), „Sport i alkohol” (Ivana Zubić), „Nauka i sport” (Adam Petrović), „Sport i mediji” (Radivoje Petrović), „Sport i medicina” (Duško Spasovski), „Sport i ekologija” (Zoran Mašić), „Sport i veštačka inteligencija” (Vladan Devedžić), „Sport i digitalna globalizacija” (Miloš B. Trkulja), „Sport i turizam” (Ana Gavrilović), „Sport i jezik/jezici” (Marija Koprivica Lelićanin), „Neverbalna komunikacija u sportu” (Tatjana Ćitić), „Estetika sporta” (Monika Jovanović), „Sportsko telo kao kulturni artefakt” (Jelena Ćuković), „Sport i mitologija” (Sava Milovanović), „Sport i nasleđe” (Marija Đorđević), „Sport – nastavak viteštva iz prošlosti” (Dejan Gavrilović), „Sport u životu i umetnosti književnika” (Sanja Domazet), „Sport i film” (Aleksandar S. Janković), „Sport i fotografija” (Rajko Karišić), „Sport i humor” (Vitomir Teofilović), „Magija sporta (Božidar Koprivica)”.

– Kada su počela elektronska izdanja, pomislili smo da je knjiga mrtva, da će nestati, ali na sreću nije tako. I ova knjiga nam pokazuje koliko je sport važan. Od 48 autora samo je 14 iz trenerske struke. To samo pokazuje da smo se bavili svim aspektima. Napravili smo jedno delo koji nije viđeno do sada, ali nismo završili posao. Nadam se da ćemo nastaviti ovaj put i da nas u budućnosti čeka neka nova „Teorija sporta” – istakao je Vladimir Koprivica koji je i u praksi, sa mnogim sportskim timovima i reprezentacijama, postizao zapažene rezultate.

Izdavač je Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla” koji je ovim kapitalnim delom ukrasio svoju zbirku sa više od 40 naslova. Pored akademika Kostića, recenzije su napisali i ministar sporta u Vladi Republike Srbije Zoran Gajić, profesor Dragan Koković, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Prištini Veroljub Stanković, i dekan Fakulteta za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla” Bojan Međedović.

Naslovnu stranu uradio je nekadašnji dekan Fakulteta primenjenih umetnosti Zoran Blažina, dok je Mihajlo Miki Antić svojim fotografijama udahnuo dušu knjizi. Za lekturu se pobrinula Marija Miković, a za prelom teksta Helena Poljovka.

Čvrsta veza sa stvarnošću

U svojoj recenziji knjige „Teorija sporta” prof. dr Dragan Koković je istakao i ovo:

– Ova studija najbolje je svedočanstvo da naučna misao treba da bude čvrsto povezana sa stvarnošću zbog sve veće objektivnosti, ali se usled toga ne sme utopiti u goli empirizam koji bi sputavao njen teorijski zamah i težnju za opštim i sistematskim znanjima.