Европска централна банка доштампава милијарде евра

Европска централна банка (ЕЦБ) доштампаће најмање 780 милијарди евра до децембра 2017. године не би ли додатно подстакла оживљавање привреде и раст инфлације у еврозони. Уколико „ситуација” у 2017. буде изискивала другачије, ЕЦБ ће повећати обим свежег новца у финансијском систему и наставити са праксом усијавања ковнице новца и након краја идуће године. Ове неочекиване одлуке ЕЦБ изненадиле су јуче светска финансијска тржишта која су очекивала скорији крај неконвенционалног програма подстицаја привреде монетарне уније у који је ЕЦБ иначе већ уложио преко 1,4 билиона евра, са прилично скромним економским и инфлаторним резултатима.

Програм доштампавања евра – као „неконвенционалне мере за борбу против посусталог привредног раста и анемичне инфлације” – уведен је марта прошле године са званичном најавом да би у марту 2017. требало да буде окончан процес засипања финансијског тржишта Европе јевтиним новцем, по стопи од 80 милијарди евра месечно.

Берзе увелико знају да је привредни раст у ЕУ и еврозони и даље склеротичан, а инфлација далеко од жељене стопе ЕЦБ од два одсто.

И поред новчаног рафала ЕЦБ, еврозона је у другом и трећем кварталу ове године остварила по Марију Драгију, председнику ЕЦБ, „постојани раст“ од 0,3 одсто, док је инфлација у новембру износила само 0,5 одсто.

Берзански спекуланти уочи јучерашње седнице Управног одбора ЕЦБ увелико су се кладили да ће ЕЦБ продужити програм „убризгавања“ милијарди свежих евра куповином разноразних европских хартија од вредности до јуна или евентуално септембра идуће године. Децембар 2017 – као коначни рок за крај праксe добацивања свежег новца европским банкама и бизнису невољним да узимају кредите и троше на нове инвестиције, упркос референтној каматној стопи од „нула” посто – берзама није био ни на крај памети.

Објава Марија Драгија, председника ЕЦБ, да банка са седиштем у Франкфурту наставља са дотурањем баснословних сума новца европском финансијском систему читавих девет месеци након званично најављене обуставе тог програма, двоструко је збунила берзе. Наиме, Драги је најавио да ритам приношења свежег новца потенцијалним корисницима до марта 2017. остаје по стопи од 80 милијарди евра месечно. Од априла до децембра 2017. ЕЦБ обуздава ту праксу изношењем „само” 60 милијарди евра нових пара на европску финансијску тржницу, уз јасну Драгијеву ограду.

„Уколико у међувремену економски и финансијски услови постану мање повољни Управни одбор банке намерава да повећа програм и/или у обиму у дужини трајања“, стоји у саопштењу Управног одбора ЕЦБ. Марио Драги је јуче на конференцији за штампу у Франкфурту инсистирао да су „неизвесности свуда око нас...“

У међувремену, ни Управни одбор ни Марио Драги нису прецизирали шта би то тачно могло изазвати промену јуче најављеног курса у правцу додатног гаса у европским ковницама новца.

Берзе су сада у дилеми. Шта у ствари значи одлука ЕЦБ да дуже него што су берзе очекивале продужи са доштампавањем новца у еврозони? Званичну сумњу у брзи колективни опоравак привреде монетарне уније? Или можда увиђање Управног одбора ЕЦБ да је  2017. година у којој водеће економије „фамилије“ чекају избори чији исход ни изблиза није унапред известан, у јеку јачања тзв. популистичких странака и отпора строгим реформским захтевима које су до јуче и ЕУ и ЕЦБ могле релативно лако да наметну чланству.

У сваком случају, берзе су – увидевши да ЕЦБ ипак наставља са издашном подршком валуте и привредно-финансијског система монетарне уније, у први мах осетно подигле вредност евра – да би га убрзо обориле назад на 1,07 долара.

У првим анализама, финансијска тржишта верују да је најава смањивања „бацања пара из хеликоптера“ у еврозони – од идућег пролећа – знак да је Управни одбор ЕЦБ учинио уступак захтевима најјачих чланица еврозоне (са Немачком на челу) да се већ једном прекине са упумпавањем пара на тржиште које грца и у дужничким хартијама осиромашених држава и привреде.

Најава ЕЦБ да задржава право да под одређеним, неповољним, условима ипак повећа и продужи такав програм дотурања новца, указује да банка у Франкфурту и „јастребови“ у њеним редовима не виде блиску будућност еврозоне на сасвим исти начин.