Ђак ошамарио наставницу

Професорку за катедром у учионици Техничке школе у Младеновцу на почетку часа ошамарио је ученик другог разреда. Затим је демонстративно напустио школу и више се није вратио. Инцидент се догодио прекјуче после подне, а јуче ујутру родитељи су га исписали из школе. Исписница, на захтев родитеља, шеснаестогодишњаку је сачувала петицу из владања и могућност да у некој другој школи заврши започети разред. Иначе, Техничка школа, да је дечак у њој остао, морала би да покрене васпитно-дисциплински поступак чији исход по закону може бити „избацивање” ученика и ускраћивање права да ове школске године заврши разред.

За 30 година рада у просвети, Снежана Благојевић, директорка младеновачке Техничке школе, наилазила је на примере урушавања угледа наставника, углавном речима, али се до сада, како каже, није срела са недопустивим ударањем професора на часу.

– У уторак, после великог одмора, око 17.30, на почетку петог часа, док су се деца још смештала у клупе, професорка електротехнике стајала је за катедром када јој је пришао ученик другог разреда и изненада је ошамарио. Није се жалила да ју је ударац заболео, урушени су јој достојанство и ауторитет. Ђак је после инцидента, изашао из школе. Није се вратио. Обавестили смо родитеље ученика и полицију, просветну инспекцију, центар за социјални рад... Дошла су оба родитеља у школу (јуче ујутру) и, пре него што је заседао школски тим за борбу против насиља, поднели су захтев да се дете испише. На то имају право, пошто је реч о малолетнику. Питала сам шта је био разлог напада на професорку. Казали су да разлога није било – објашњава Благојевићева.

За понижену професорку каже да је угледан просветни радник, инжењер електротехнике, и да за деценију и по рада у овој школи није имала проблема са ученицима. Али напомиње и да ништа није указивало да ће је ђак ударити, јер никоме није претио нити се раније лоше понашао.

Да гурање, гађање кредом, псовање просветних радника, али називање наставника погрдним именима: „глупане, идиоте, кретену” па и претње батинама, чак и смрћу, нису новина у средњошколској свакодневици, истиче Милорад Антић, председник Форума београдских средњих стручних школа.

– Наставници су врло често изложени малтретирању, са зебњом одлазе на час, у учионици се не осећају сигурно, јер школа и систем не штите просветне раднике. Деца су заштићена, а ми остављени на ледини да нас шутира ко како хоће. Више од 80 одсто ђака који праве проблеме у школама васпитно су запуштена деца из растурених породица у којима им се не посвећује довољно пажње. У немилом случају у Техничкој школи у Младеновцу родитељи су заштитили дете тако што су га исписали из школе. Највероватније, оно неће сносити последице насилничког понашања према професорки. Ако она поднесе приватну тужбу, родитељи би могли да буду кажњени 30.000 динара. А да је професорка ошамарила ђака, моментално би добила отказ и изгубила лиценцу за рад у било којој школи до краја живота – илуструје Антић.

Наводи да наставници губе лиценце и пре него што стигне коначна пресуда да су криви за насиље.

– На пример, наш колега Владимир Милојевић, наставник српског језика и књижевности, сад већ бивши запослени једне београдске основне школе, бацио је читанку на часу без намере да икога њом погоди. Књига је случајно закачила ученицу и он је аутоматски остао без посла у тој школи – дочарава Антић.

Игром случаја или не, садашњи ђаци професора Владимира Милојевића, ученици Четрнаесте београдске гимназије, јуче су у поподневној смени демонстративно напустили наставу и у ад хок оформљеној протестној колони упутили се ка Министарству просвете.

– Пресудом Управног суда професор Милојевић, који је код нас ангажован са 45 одсто норме, а радио је у ОШ „Бранислав Нушић”, губи лиценцу „због насиља над ученицом” у тој осмолетки. Тако је окривљен још у октобру. Тужио је ту основну школу и процес траје. Али тежина нашег закона је у томе што се наставнику, за повреду забране насиља, аутоматски одузима лиценца и пре него што се докаже кривица. Без лиценце он не може да ради ни у једној школи. Наши ђаци су одлучили да подрже свог професора, јер у Четрнаестој никада са њим није било проблема – објаснила је Марија Милетић, директорка Четрнаесте београдске гимназије.

Ударац по образу школе

У ургентном исписивању ученика који је ошамарио професорку младеновачке Техничке школе део је одговора на питање зашто је дете изгубило кочницу, мишљење је Гордане Кијановић, школског психолога са вишедеценијским радним искуством.

– Проблем усмеравања агресије у корисном правцу велики је развојни задатак за дете, породицу и систем. Да дете удари било кога: наставника у школи, вршњака на журци, случајног пролазника, може да се догоди. То није најгори нити непоправљив поступак. Доследност, јасна, чврста и стабилна подршка родитеља у тим ситуацијама су кључне. Родитељи морају стати уз дете, заштитити га, али ваљано. Не тако што ће му помоћи да избегне одговорност. Овде је, чини се, реч о родитељској подршци детету да избегне последице лошег поступка. А још тужнија од тога је потреба младе особе да из чиста мира повреди било кога, било где – анализира Кијановићева и поентира – на часу у учионици, где су улоге прецизне, професор је представник школског система. Шамар наставници у ствари је шамар школи!