Фактор плус: За ванредне изборе тек сваки пети грађанин

Расписивање ванредних парламентарних избора, заједно са редовним председничким у овом моменту подржава тек петина грађана, односно 21 одсто док су 43 процента против такве одлуке, а 36 је одговорило да не зна да ли би их требало организовати.

Такав однос показао је најновији „Политички барометар” за децембар 2016. агенције „Фактор плус”, чији директор Владимир Пејић истиче да би та статистика могла да се промени ако би фаворити позвали своје бираче да гласају за нови сазив Народне скупштине, и учинили то изјашњавање извеснијим.

Према овом истраживању, велико занимање грађана тренутно не влада ни за председничке изборе, па је свега 12 одсто њих за гласање о томе ко ће бити нови шеф државе заинтересовано у великој мери, 21 проценат делимично, неутрално је 27 одсто житеља Србије, док је 23 процента делимично незаинтересовано, а 17 одсто уопште није заинтересовано. То практично значи да тек трећина испитаних показује неки вид интересовања за ово гласање.

„Узрок тога могао би да буде у чињеници да су ови избори још далеко”, оцењује Пејић, и додаје да би 49 одсто грађана изашло на изборе када би они били одржани у недељу, 28 не би, а 23 процента не зна.

„Фактор плус” испитивао је и рејтинг председничких кандидата и то у две потенцијалне верзије, јер њихова имена још нису озваничена. Александар Вучић једини је који би имао изгледа да победи у првом кругу избора, будући да се 52 одсто испитаних изјаснило да би подржало њега.

У другој опцији, без премијера, уколико би напредњаци подржали Томислава Николића, актуелни председник Србије био би првопласирани у првом кругу, али са 32 процента освојених гласова.

„У таквој ситуацији други круг био би веома неизвестан, ако би се сабрали гласови потенцијалних опозиционих кандидата који деле бирачко тело као што су Вук Јеремић, Саша Јанковић и Драган Шутановац”, каже Пејић који подсећа да ни Бошко Обрадовић не би добио мали број гласова, али и да би требало имати у виду бираче Војислава Шешеља.

Закључци аутора истраживања су и да је на основу рејтинга странака, извесно да би СНС могао да добије подршку већу од 50 одсто. С друге стране бирачко тело опозиционог Покрета „Доста је било”, као нове опције, се, како каже, већ стабилизовало на око седам одсто.

У благом, али трајнијем порасту је број присталица ДС-а који према „Политичком барометру” има шест одсто. Владимир Пејић указује да је за партију која претендује да буде међу највећима у Србији то и даље мала популарност, али да је донедавно она била испод цензуса и имала подршку тек нешто већу од четири одсто.

Међу партијама које су испод цензуса, а њихов резултат је издвојен у истраживању, Двери су у односу на прошли месец када је ПУПС за 0,1 проценат био испред њих, сада претекле Партију пензионера и имају 3,4 одсто, док ПУПС бележи 3,2 процента.

Истраживање „Фактор плуса” рађено је у периоду од 1. до 8. децембра у виду телефонске анкете на узорку од 1.180 испитаника са територије Србије, без КиМ.