Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вук Јеремић саслушан поводом афере „Топчидер”

У питању је покушај притиска и застрашивања, оценио бивши шеф дипломатије
Вук Јеремић саслушан поводом афере „Топчидер”
Вук Јеремић после давања изјаве у просторијама СБПОК-а (Фото Танјуг)

Вук Јеремић саслушан је у просторијама Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) поводом погибије гардиста Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића у касарни у Топчидеру 5. октобра 2004. године. Изјаву је дао у својству грађанина, а испитан је на предлог пуномоћника породица настрадалих војника, а по захтеву Вишег јавног тужилаштва које води преткривични поступак поводом овог случаја.

По завршетку испитивања, Јеремић је рекао да сматра да је посреди покушај притиска на њега када размишља о својим будућим корацима у политици.

– Сасвим сигурно нећу одустати од својих планова. Немам чега да се плашим, али нисам сигуран да исто то могу сви да кажу за себе када је реч о мом будућем ангажовању у политици – рекао је некадашњи шеф српске дипломатије по изласку из просторија СБПОК-а.

Он је додао и да је полиција долазила у његов стан, али да он није био тамо. Додао је и да су „неки медији о томе били обавештени у реалном времену”.

Дошао је, како је рекао, да државним истражним органима каже све што зна о том трагичном догађају.

– Разговор је трајао ефективно 15 минута, а остатак времена провели смо технички радећи на изјави и сређивању онога што ће касније ићи којима ће ићи – рекао је Јеремић.

Некадашњи шеф дипломатије нагласио је да сматра да је од огромном значаја, пре свега због породица настрадалих гардиста, да се трагедија расветли до краја, али „исто тако и због угледа Војске Србије као и целокупног нашег друштва”. Додао је да није био у прилици да значајно допринесе истрази која се води поводом погибије Миловановића и Јаковљевића, али „да се нада да ће други то бити у стању”.

– Био сам овде свих ових година. Данас сам сазнао да је тужилац затражио моју изјаву као грађанина још пре шест месеци. Зашто се то догађа баш данас и зашто на овакав начин. Мислим да је посреди покушај притиска и застрашивања у тренутку када није тајна да размишљам о својим будућим корацима у ангажовању у домаћој политици. Ја, сасвим сигурно нећу одустати од својих планова. Немам чега да се плашим, али нисам сигуран да сви могу исто да кажу за себе када је реч о мом будућем ангажовању у политици – рекао је Јеремић.

Након што се обратио новинарима и рекао оно што је сматрао да треба, он није желео да одговара на додатна питања новинара.

Министар полиције Небојша Стефановић изјавио је да нема притиска на Јеремића и да му је жао што он раније није дао изјаву у вези са смрћу двојице гардиста.

– Потпуно се спинује и политички злоупотребљава трагедија ових људи. Надам се да се неће позивати на мртвог Миодрага Ракића (бивши шеф кабинета тадашњег председника Србије Бориса Тадића) – рекао је Стефановић.

Саслушање Јеремића али и Бориса Тадића предложили су заступници породица настрадалих гардиста још пре годину дана, а на основу саслушања бившег начелника Генералштаба Бранка Крге.

– Предложили смо да се саслушају сви који су на било који начин поменути у вези с овим случајем, па тако и Тадић и Јеремић. Не видим у томе никакву сензацију – рекла је недавно Олгица Батић, један од заступника породица Јаковљевић и Миловановић.

Подсетимо, Крга је током саслушања у својству сведока казао да је за страдање Јаковљевића и Миловановића први сазнао Јеремић који га је и обавестио о трагедији.

„Политика” је данас покушала да разговара с Вуком Јеремићем како би од њега добила коментар о случају „гардисти”, али он до закључења издања није одговарао на наше позиве и поруке.

После трагедије која се догодила 5. октобра 2004. године у војном објекту „Караш” у касарни у Топчидеру, истрагу је покренуло тадашње војно правосуђе. Војна истрага утврдила је да је реч о убиству и самоубиству, односно да је Јаковљевић пуцао у Миловановића а да је потом извршио самоубиство. То значи да су двојица војника који су, према сведочењу осталих припадника бригаде, били у добрим односима, отишли у обилазак објекта и у року од десет минута се толико посвађали да је један пуцао на другог, а онда извршио самоубиство.

Само десет дана после погибије гардиста Врховна команда војске одлучила је да се оснује независна комисија коју су чинили експерти и представници тадашњег државног врха како би се утврдиле околности ове трагедије. На основу истих доказа којима је располагала и војна комисија, независна државна комисија утврдила је да су гардисти убијени и да налази војне истраге нису тачни.

Влада Србије донела је, подсетимо, пре два дана одлуку о формирању комисије која ће се бавити утврђивањем свих околности у вези с погибијом гардиста Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића 5. октобра 2004. године у касарни у Топчидеру.

Комисију ће чинити представници породица оштећених, Министарства одбране, ВОА, МУП, БИА, Министарства правде, Вишег јавног тужилаштва и Тужилаштва за организовани криминал. Имена чланова нове комисије још нису позната.

Одлука о формирању треће по реду комисије која ће се бавити случајем „гардисти” донета је после јавне презентације случаја урађене тродимензионалном техником форензичке анализе, али и сусрета премијера Александра Вучића с родитељима настрадалих војника. Осим премијера, састанку су присуствовали и министарка правде Нела Кубуровић, министар полиције Небојша Стефановић и министар одбране Зоран Ђорђевић.

Тродимензионална техника форензичке анализе примењена у случају погибије гардиста Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића 5. октобра 2004. године у касарни у Топчидеру показала је да су двојица војника – убијена. Анализу је на захтев родитеља урадио Центар за форензичка истраживања из Новог Сада, а приликом анализе коришћени су одређени трагови с лица места, анализирани су положај и канали рана на телу Јаковљевића, оштећења на његовој војничкој кошуљи, фотографије на којима су та оштећења, одређени пројектили с места страдања двојице војника, резултати експеримената, парафински тест Јаковљевића...

Коментари73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.