Крајње је време да почне

Мирослав Ћиро Блажевић, спада у групу најинтригантнијих и уједно најтраженијих тренера са ових простора. Фудбалски маг какав се једном рађа, за многе чаробњак поред терена, за друге саморекламер. Али, Блажевић је у својој дугој и богатој тренерској каријери предводио многобројне клубове, репрезентације. Радио је тамо где је хтео, а последњи посао имао је у најмогољуднијој земљи на свету. Иако је загазио у девету деценију живота, још увек је спреман за шалу. Када смо га позвали рекао је у свом маниру:,,Сине, реци шта хоћеш, о свему, посебно фудбалу, без икакве задршке”. Многи га сматрају тренером свих тренера.

Шта, као дугогодишњи фудбалски ауторитет мислите о почетку Регионалне лиге у фудбалу?

– Мислим да је сама идеја одлична. Будућа Регионална лига би могла на многе позитивно да утиче, па чак и на оне бунтовнике да се што пре прилагоде новим условима фудбалског тржишта. Крајње је време, или другим речима, нема могућности саживљавања. Искрено, био сам против овакве лиге, јер сам сматрао да би то изазвало примитивне испаде. Али, сада видим да је сазрело да такав фудбалски пројекат поново заживи и да као некада на терену видимо клубове као што су Звезда, Динамо, Партизан, Хајдук, Сарајево, Вележ, Вардар...

Ипак, многи сматрају да би хулигани поново могли да буду главни, а не играчи?

– Најпре, морам да кажем да не волим да их зовем тим именом. Докле год их тако зовемо имаћемо оно што данас гледамо. Боље их зовимо паметним момцима, сигуран сам да се и код њих може догодити трансформација, најпре у смислу културе. Многе озбиљне земље су тај проблем одавно решиле, зна се на који начин. Мислим да уз добру вољу тај проблем овде може бити решен.

Какве би то утакмице могле да буду, ако се има у виду да је прошло од последњих мечева готово четврт века?

– Ми који смо из тог доба, били бисмо срећни да поново гледамо те екипе како се заједно такмиче. Моја генерација је генерација носталгичара, а искрено верујем да би и данашња омладина то прихватила. Јер, треба имати у виду, да само конкуренција доноси квалитет. У таквој лиги, која би била интернационална, млади би имали велику могућност да се докажу. Са друге стране, и клубови би били у плусу. Једноставно, верујем да нико том лигом не би изгубио. Не треба заборавити да се највећи таленти рађају на овим нашим просторима.

Како оцењујете слабе партије Динама у Лиги шампиона.

– Здравко Мамић је без сумње маг за хрватски фудбал. Његова филозофија се своди само на продају играча. Важна му је лова. Међутим, да је био фудбалер, да је имао стрпљења, ко зна где би му био крај, и њему и Динаму. Овако, економски резултат му је увек био на првом месту, био му је увек важнији од спортског. Ваљда су зато тако и прошли у Лиги шампиона, без победе и без гола.

Ко је по Вама био највећи клуб у некадашњој заједничкој држави?

– То је одувек било деликатно питање. Ови моји ће ми замерити, али, хтели ми или не да признамо, Звезда је била и првак Европе и света. Кад погледаш резултат, да није било мене, они би и даље владали, каже уз неизбежан смех познати тренер.

Којег играча сте посебно ценили?

– Увек је било периода када смо имали сјајне фудбалере. У моје време то су били Бобек, Митић, Чајковски, Шошкић, Мита Јовановић. Најпопуларнији су били Митић и Бобек. А онда су наступили прави играчи, који су играли у највећим светским екипама. То је она генерација Шукера, Бобана, Просинечког и осталог друштва. Сећам се добро бомбардера Боре Костића.

Колико пратите такмичење у лигама Хрватске, Србије, Босне...

– Наш највећи проблем је што ту талентовану децу не можемо никако да задржимо, пред жестоким налетима богатијих клубова. Хрватска је успела да направи добру репрезентацију и да то донекле наплати. Често се питам зашто то није урадила и Србија када се зна какве све играче има.

Радо долазим у Београд

Не крије популарни Ћиро да је имао лепе и незаборавне тренутке у српској престоници. Углавном је долазио да ужива, једном је чак био и на прагу доласка у Црвену звезду.

– Желели су ме, али, разишли су нам се путеви. Мени је увек било лепо да дођем у Београд. Заправо, свуда ми је лепо када сам окружен позитивним људима. Не волим негативце.