Јапан кроз мит и предања

Велики пројекат првог превода на српски језик најстаријег књижевног дела написаног на јапанском језику – „Кођики, записи о догађајима из старине”, приводи крају и прилаже неизоставне напомене професор Филолошког факултета у Београду Хироши Јамасаки Вукелић, са својим асистентима са Групе за јапански језик и књижевност и већ искусним преводиоцима, магистрима Данијелом Васић, Далибором Кличковићем и Дивном Томић. Јапан ће на овогодишњем Међународном београдском сајму књига бити земља почасни гост, а „Кођики” ће бити капитално дело и књига највеће вредности објављена уочи ове културне манифестације, у издању „Рада”.

– Читање и превођење „Кођикија” започели смо још пре више година и већ смо завршили прву верзију превода. Сада дотерујемо текст и приближавамо се коначној верзији, истовремено пишући напомене, које су врло важне за овакву књигу коју чак и Јапанци не могу читати без њих – напомиње Хироши Јамасаки Вукелић.

„Кођики” је својеврсна митолошка књига о постанку Јапана, о неким историјским догађајима, као и о јапанским царевима, а обилује древним причама и песмама које, како каже професор др Јамасаки Вукелић, сваки Јапанац зна напамет и учи их одмалена. „Кођики” је тако и једна важна „народна” књига.

Професор Јамасаки Вукелић познат је и као преводилац „Горског вијенца” на јапански језик, а код нас, као и у Јапану, ускоро ће се појавити и његов превод Његошеве „Луче микрокозме”, настајао током четири године у сарадњи са професором Казуо Танаком.

– На жалост, професор Танака преминуо је пре годину дана, тако да неће моћи да види превод „Луче микрокозме” који ће код нас бити објављен у издању Његошеве задужбине из Београда, каже Хироши Јамасаки Вукелић, додајући:

– Као што је „Горски вијенац” у српској књижевности књига коју читав народ дели као своје благо, тако је „Кођики” народно благо јапанске књижевности које ће, надам се, приближити наша два народа.

Ипак, наш саговорник напомиње да древна вредност овог дела уједно представља и тешкоћу за преводиоце, јер је језик „Кођикија” веома стар и многи научници се споре око значења појединих речи. Тако ће ово српско издање поред предговора и објашњења бити употпуњено и мапом старог Јапана, јер садашњи називи места не одговарају ондашњим.

– „Кођики” обухвата веома дуги период по митологији, чак од постанка света, а историјски се бави периодом до седмог века. Ауторство припада приређивачу Оно Јасмару, поданику који је по налогу царице Гемеи саставио „Кођики” на основу казивања дворског слуге изванредне меморије, као и на основу неких докумената. Књига је настала у осмом веку, 712. године, а у 14. веку пронађени су њени преписи. У јапанску књижевност писменост је ушла релативно рано, прва сачувана књига датира из осмог века. Тада је заправо одумрла и усмена књижевност. Иначе, у свету „Кођики” није много превођено дело, због веома тешког класичног језика. Постоји неколико енглеских превода, затим превод на руски, и на пољски – објашњава професор Хироши Јамасаки Вукелић.

Према професоровим речима, ова књига још увек живи у савременом Јапану, јер „Кођики” је извор свих каснијих дела јапанске књижевности. Значајан део ове књиге чине и песме, које су касније препеваване у уметничком стилу.

„Кођики” је написан да би доказао непрекидност постојања династије царева у Јапану, а тако и непрекидност постојања Јапана од давнина, од времена у којем су богови сишли са неба и створили данашњи Јапан, до владавине њихових потомака. Тај мит о непрекидности државности, једна је од најважнијих порука ове књиге која је подељена у три дела, истиче професор Јамасаки Вукелић, уз прецизније објашњење структуре и садржаја тог класичног дела:

– Први том односи се на доба богова, који су својим светим венчањем створили и све друге богове на земљи. Други део књиге односи се на доба хероја и почиње потомком небеске богиње Сунца, који постаје први цар Јапана. Ту се појављује један јунак који умногоме подсећа на Краљевића Марка. Због тога што митови имају сличну структуру, ова књига занимљива је и за стране читаоце. Трећи том приказује доба људских царева и много више подсећа на историјску књигу, али историју приказује онако како су је ондашњи људи схватали – као мешавину митова, предања и докумената. Историјски догађаји протумачени су митовима.

Наш саговорник напомиње да је у својој историји ова књига била злоупотребљавана у сврху политичке пропаганде. Пре Другог светског рата, када се Јапан нагло развијао у империјалистичку силу, све је било објашњавано митовима „Кођикија”. Али, митови постоје одвајкада и данас је „Кођики” користан извор информација за оне који желе да сазнају нешто више о јапанској култури и цивилизацији.