Више предузећа и радњи

Према подацима „бројача” Агенције за привредне регистре (АПР), у Србији је почетком децембра 2016. пословало око 125.500 привредних друштава и 229.500 предузетника. До краја октобра основано је 35.936 предузећа и предузетничких радњи, што је 2,9 одсто више у односу на исти период прошле године, али је истовремено из привредног регистра избрисано 19.760 фирми – и то много више радњи него предузећа. Пажљивији „читачи” табела АПР, међутим, примећују да их је за десет месеци 2016. избрисано чак 41 одсто мање него у истом периоду 2015.

У АПР-у напомињу да ова пожељна статистика траје већ три године. Већи број основаних у односу на угашена предузећа бележи се од 2013, док је код предузетничких радњи овај позитиван тренд видљив од 2014. године. Од 2013. годишње се оснује око 8.500 предузећа, а угаси се око 2.500. Код предузетничких радњи је обрнуто – годишње се отвори око 30.000, али се много и затвара. Било је година, од 2009. наовамо, када је број затворених фирми био већи од броја отворених.

У овој државној агенцији нерадо тумаче разлоге промена у регистру. Претпоставља се да је значајно смањење броја затворених прeдузећа и радњи последица и битно другачијег рада инспекција. Оне који не раде баш стриктно по закону, инспектори не журе да затвoре, већ од њих захтевају да промене своје понашaње, надгледајући њихове поступке. С друге стране, међу регистрованима је сада више оних који су до јуче радили „на црно”. Отуда и знатно више наплаћених пореза и доприноса у државној каси у овој години, повећања броја „формално”, односно легално запослених и смањења броја незапослених.

Сваки трећи избрисани предузетник из регистра од почетка 2016. брисан је по сили закона, кажу у АПР-у. Односно, на основу захтева Народне банке Србије, а разлог је – блокада пословног рачуна дуже од две године.

За Небојшу Атанацковића, председника Уније послодаваца Србије, повећање броја отворених радњи не представља изненађење.

– Трећа је година како нема запошљавања у јавном сектору – каже Атанацковић. – Поред тога, много је људи остало без посла. Једни су морали да оду из „државне службе”, а други из фирми које су отишле у стечај.

У овој години „Години предузетништва” држава је издвојила више од 16 милијарди динара за подстицање нових приватних послова. Одобравани су повољни кредити, а четвртина од поменуте суме нуђена је без обавезе да се врати.

Атанацковић, међутим, поручује Влади Србије да треба истовремено да поради да нове фирме опстану, јер је много оних који су се задужили код банака како би покренули свој посао, а као хипотеку су заложили кућу или стан.

– Било би добро да овај бољитак услова пословања потраје. Јефтинији кредит је олакшица на кратак рок. Прави и трајни подстицај за целу привреду било je смањивање пореза на зараде запослених и доприноса, али и непореских захватања градова и општина. Држава је то обећала, остаје да видимо да ли ће речено бити и учињено – каже Атанацковић.

Да је у прошлих годину дана дошло „до извесног побољшања” услова пословања, сматра и економиста Милојко Арсић, уредних „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

– Тај бољитак је последица промењене државне политике – каже Арсић. – Остаје да се види да ли ће ово побољшање бити трајно и да ли ће се убрзавати. Повећању броја отворених предузећа и предузетничких радњи у овој „Години предузетништва” доприносе и државни подстицаји парама из буџета. И банке су снизиле камате, тако да су кредити јефтинији.

Услове пословања побoљшала је ниска инфлација и стабилан курс, као и Закон о раду, којим је олакшано запошљавање и отпуштање, али је изостао ефикаснији рад државних институција, нарочито судства, указује Арсић. И он сматра да је већа заинтересованост за самозапошљавање вероватно последица и забране запошљавања у јавном сектору, која је озакоњена крајем 2013, а потрајаће до краја 2017. године, али и заостајања плата у државној служби.

– Пословни људи су ово побoљшање услова пословања приметили и исказали су га у анкети „дуинг бизнис” Светске банке – подсећа Арсић. – Према критеријуму лакоће пословања на листи Светске банке, Србија се у 2016. нашла на 59. месту међу 189 рангираних земаља, што је скок од чак 32 места.

Он сматра да Србија мора још много да побољша пословни амбијент, што потврђује и њен скромни напредак за четири места на овогодишњој листи конкурентности Светског економског форума, на којој је заузела 90. месту међу 138 држава. Арсић указује да је ова листа обухватнија од листе Услова пословања Светске банке. Она обухвата и такве критеријуме, као што су ефикасност правосуђа и државне администрације, ниво корупције, квалитет инфраструктуре, образовања и друго.

Тргована и ресторани најбројнији

Међу новооснованим предузећима од почетка ове године до краја октобра највише је било неспецијализованих трговина на велико – 853. Следе фирме за друмски превоз терета – 451, затим фирме за консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем – 344, ресторани и покретни угоститељски објекти – 291 и предузећа за изградњу стамбених и нестамбених зграда – 227.

Међу новим предузетничким радњама основаним у периоду јануар–октобар 2016. највише је било ресторана и покретних угоститељских објекта – 1.948, Услуге припремања и послуживања пића – 1.417, фризерски и козметички салони – 1.381, предузетничке радње за рачунарско програмирање – 1.333, а на петом месту су радње за консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем – 1073.

„Блага релаксација”

Извесно побољшање услова пословања у 2015. примећено је и у завршним рачунима предузећа и предузетника за ту годину, али само као „блага релаксација”.

Према извештају АПР, у 126.262 привредна друштва у прошлој години било је запослено 992.530 људи – 21.360 више него у претходној. Њихов добитак од 143,8 милијарди динара надмашио је губитак од 132,6 милијарди остварен у 2014. Занимљиво је да су мала предузећа исказала добитак од 59,4 милијарде динара, готово 2,5 пута већи него у претходној години.

Побољшане услове пословања осетили су и предузетници, тврде у овој агенцији. Обрађено је 17.109 извештаја, а тај узорак је показао да је добитак предузетника у 2015. био за трећину већи него у 2014.