Ко ће први стићи на Марс

На ТВ каналу „Национална географија” у току је мини-серија о томе како би могло да изгледа освајање Црвене планете, један у низу медијских пројеката с том темом, само што су овог пута аутори уверени да ће њихова визија релативно брзо да се оствари.

Како каже продуцент Џастин Вилкис, довољно је људи који о Марсу причају, размишљају и сањају, а сада коначно има и оних који имају новца да нешто предузму.

При том је мислио на милијардера Илона Маска, оснивача компаније „Спејс икс”, који је уверен да ће за 50 или 100 година на Црвеној планети постојати одржива колонија од милион људи. Да би се то остварило, неопходна им је подршка америчке агенције НАСА, јер њени научници раде на технологијама како да људи преживе када их Маск пребаци својим моћним ракетама.

Тако се све враћа на терен политике и даље борбе за освајање свемира. Међутим, када је реч о истраживању Марса с људском посадом, ниједна земља неће моћи сама да се упусти у тај подухват, уверен је аеронаутички инжењер Роберт Браун, професор Универзитета у Колораду.

Тога су свесни и Руси, иако је прва жена космонаут Валентина Терешкова (79) изјавила недавно како верује да ће Русија прва послати човека на Марс и да би била спремна да лично седне у шатл да није у тим годинама.

„Верујем да ћемо бити први на Марсу. Гледајте, користе санкције против нас, али Американци лете на нашим свемирским летелицама, уз помоћ наших ракета”, рекла је Терешкова на једном скупу.

Међутим, Игор Митрофанов из Руског института за свемирска истраживања изјавио је у уторак да су удружени напори најбољи пут ка успеху, имајући у виду огромне финансијске трошкове и технолошке захтеве мисије на Марс с људском посадом.

У заједничком подухвату „Егзо Марс” Европа и Русија настоје да пошаљу истраживачки ровер за пет-шест година, али први део мисије био је само делимично успешан. Док се орбитер добро позиционирао и почео прва испитивања, сонда „Скјапарели” није успела да се спусти на тло нама најближе планете. Руски научници свесни су да ће изазови у освајању Марса бити још већи.

„Лет с људском посадом није лак задатак. По мојој процени технички ћемо бити спремни да га изведемо између 2040. и 2050. године. Та марсовска експедиција вероватно ће бити изведена на бази удружених међународних напора”, рекао је Митрофанов за Итар-Тас.

Неке елементе мисије Русија би могла да тестира у свом лунарном програму с људском посадом који се очекује после 2030. године. Русија је иначе смањила издвајања за друге свемирске пројекте, па је изјава Митрофанова дочекана као охрабрујући знак. У августу је Роскосмос објавио да планира да смањи број космонаута на међународној свемирској станици са три на два.

Поред сарадње са Европљанима, Русија не искључује ни друге партнере. Почетком године показала је интересовање да са Индијом ради на освајању Марса. Индијски свемирски програм „Исро” четврти је у свету после Насе, европске Есе и Роскосмоса лансирао свемирску опсерваторију (у септембру 2014). Индија чак и има и марсовског орбитера, што је неуобичајено достигнуће за тако млад свемирски програм.

Илон Маск и његов „Спејс икс” имају амбициозне планове да пошаљу човека на Црвену планету до 2025. године. НАСА је прошлог октобра објавила званични план за истраживање и колонизацију Марса и према том плану мисије с људском посадом предвиђене су за тридесете године овог века. Али то је било за време Барака Обаме, а сада сви ослушкују сигнале транзиционог тима новоизабраног председника.

„Трамп жели да Америка поново буде велика. Нема бољег начина да покаже величину од амбициозног свемирског програма, а ниједан није амбициознији од слања човека на Марс”, каже америчког професор Браун, који је кратко време радио и као главни технолог Насе.

Русија прави сајбер космонаута и ракету за Месец

Руски председник Владимир Путин наводно је дао рок истраживачима у свемирском програму да у наредних 15 година слете на Месец. Као један од корака у правцу изградње тзв. лунарних села на једином земљином природном сателиту ових дана је представљен први руски сајбер космонаут. „Фјодор ” може да хода, пузи, користи алат и подиже тешке ствари и то све без свемирског одела, рекао је Путинов заменик Дмитриј Рогозин, најављујући да ће сајбер космонаут дебитовати у свемиру за пет година на Међународној свемирској станици (МСС).

Касније ће робот висок 180 центиметара и тежак око 160 килограма помагати у формирању база на Месецу, а можда и на другим планетама.

Рогозин је рекао да је рат у Сирији показао колико су роботи важни у компликованом окружењу. Они ће у неким задацима замењивати космонауте, чији један сат свемирске шетње кошта између два и четири милиона долара.

Од маја се прича да Русија планира да направи веома моћну свемирску ракету, а Рогозин је пре десетак дана рекао да се по налогу председника Путина покреће пројекат супер снажне ракете која би била кључна у реализацији планова да се на Месецу изгради истраживачка станица са 12 особа. Ракета би покретала шатл који би превозио космонауте од МСС до Месеца и потенцијално до Марса, а прави је Путину блиска компанија „Енергија”.

„Русија позива европску и америчку свемирску агенцију да заједно граде модул за слетање на Месец”, рекао је за Итар-Тас Владимир Солнцев, директор ове компаније.