За девет минута до воде за пиће

У југоисточној Србији је регистрован најмањи проценат становништва са прикључком за воду у кући или стану, најмањи проценат становништва које користи безбедне изворе воде за пиће, најмањи проценат домаћинстава са санитаријама у кући, односно стану, као и најмањи проценат становништва које живи у домаћинствима прикљученим на канализациону мрежу или септичку јаму, резултати су истраживања о снабдевању пијаћом водом и уклањању отпадних материја у земљи, које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

У Србији 95,2 одсто становништва има прикључак за воду у кући, односно стану. Истраживачи су утврдили и да је члановима домаћинства које нема воду за пиће потребно девет минута да стигну до извора пијаће воде.

Др Тања Кнежевић, директор Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, истиче да су најнеповољнији хигијенски услови у југоисточној Србији, а најповољнији на територији Београда и Војводине. У поређењу са 2000. годином, хигијенски услови су неповољнији, јер је на периферији градских насеља дошло до изградње већег броја објеката који не испуњавају основне хигијенске услове.

Према налазима овог истраживања, безбедне изворе воде за пиће у Србији користи нешто више од 99 одсто становништва. Санитарије у кући или стану има 85,2 одсто домаћинстава у Србији што представља смањење у односу на 89,3 одсто из 2000. године. Такође је значајно смањен проценат домаћинстава која су прикључена на канализациону мрежу или септичку јаму – 87,7 одсто у односу на 2000. годину када је тај проценат био 90,7. Не постоји значајна разлика у коришћењу безбедних извора воде за пиће у односу на географске области и место становања, показало је ово истраживање.

Три четвртине домаћинстава у Србији отпадне материје уклања по хигијенском принципу, и то највише у Београду 94,7 одсто и градским насељима 94,9 одсто и готово дупло мање у осталим насељима. У односу на 2000. годину када је 83,6 одсто домаћинстава отпадне материје уклањало по хигијенском принципу, бележи се значајно смањење.

Ово истраживање је показало да у Србији 85,2 одсто домаћинстава има санитарије у кући, односно стану. Мањи проценат домаћинстава која имају санитарије у кући, односно стану регистрован је у југоисточној, 73,3 одсто, и западној Србији, 78,9 одсто, а значајно већи у Београду, 92,2 одсто, и Војводини, 88,7 одсто. Значајно мањи проценат домаћинстава са санитаријама у кући или стану региструје се у групи најсиромашнијих домаћинстава – 48,5 одсто.

Н. Ковачевић

-----------------------------------------------------------

Светски дан вода

У свету се данас обележава Светски дан вода, који су УН установиле како би скренуле пажњу на недостатак здраве воде за пиће, а ове године теме светског дана су санитација, хигијена и одржавање здравља.

У намери да се пробуди интересовање светске јавности за проблем недостатка питке воде, Генерална скупштина УН прогласила је 1992. године на конференцији „Животна средина и развој” у Рио де Жанеиру 22. март за Светски дан воде и позвала државе чланице да на националном нивоу обележавају тај дан.

Вода покрива 70 одсто планете, али само је три одсто свеже воде која би могла да се користи за пиће, а од тога је врло мала количина доступна људима. Једна шестина светске популације нема приступ здравој пијаћој води, а две и по милијарде људи живи без основних санитарних услова. Огроман број људи има здравствене проблеме са високим процентом смртности због загађења воде, говоре подаци УН. Са друге стране, сваког дана око шест милиона тона отпада буде бачено у реке, језера и остале водене токове.

Бета