Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗЕЛЕНА ПЛАНЕТА

Поларних медведа све мање

Број највећих медведа на свету могао би да се смањи за трећину до средине века, показала студија о отапању леда на Арктику
Поларних медведа све мање
Живот поларног медведа везан је уз море оковано ледом (Фото Ројтерс)

Број поларних медведа могао би да се смањи за трећину до средине века, показала је студија о отапању леда на Арктику и утицају на највећег медведа на свету. Вероватноћа да се популација ових медведа, која се процењује на 26.000 јединки, смањи за више од 30 посто током следеће 34 године износи чак 70 одсто, наведено је у студији.

Жирафе - угроженa врста
У протеклих 30 година забележен је драматичан пад популације жирафа, највиших животиња на свету, па је тај проблем класификован као изумирање тих животиња. Претпоставља се да су разлози губитак станишта, криволов и грађански немири у многим деловима Африке. С друге стране је забележен и одређени раст, углавном у јужним деловима континента. Међународни савез за очување природе до сада није претерано водио рачуна о статусу жирафа. Међутим, према последњим подацима, ове животиње налазе се на црвеној листи угрожених врста, а њихова популација је смањена за више од 30 одсто, известио је Би-Би-Си.

И друге студије дошле су до сличних закључака, а међу њима је последња студија Међународног савеза за очување природе која прати угрожене врсте и саставља црвену листу угрожених животиња.

Живот поларног медведа везан је уз море оковано ледом. Његово станиште је архипелаг Арктика. Иако ови медведи немају природног непријатеља, сматрају се угроженом врстом због потхрањености и гладовања узрокованог губитком станишта. Због пораста температуре лед Северног леденог мора, у ком медведи лове храну, почиње у пролеће раније да се топи, па су животиње приморане да се повуку на копно пре него прикупе довољно масног ткива. Недостатак хране смањује могућност преживљавања женки и младунаца, а отопљавањем се повећава и број заразних болести, известио је Би-Би-Си.

Нова студија до сада је најсвеобухватнија и комбинује 35 година сателитских података о леду на Арктику са свим познатим променама у 19 групација поларних медведа широм тамошње четири еколошке зоне.

Научници на челу с Ериком Регехром из америчке владине агенције за очување, заштиту и развој живота у дивљини на Аљасци предвиђају три сценарија и сва три нису добра за поларне медведе, пренео је Ројтерс. Први претпоставља пропорционално смањење леда и поларних медведа. Према садашњим трендовима на Арктику би већ око 2030. могла да се десе прва лета без леда. У другом и трећем сценарију износе се иста предвиђања за морски лед и усклађују се с доступним подацима о променама код поларних медведа у периоду који обухвата најмање 10 година. Узевши у обзир сва три сценарија, вероватноћа да ће се број поларних медведа смањити за трећину у периоду од наредних 35 до 40 година већа је од 70 одсто, закључак је који је изнет у студији.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.