Регионална лига је само за „велике”

Са Италијаном Франком Барезијем био је претеча данашњим најбољим светским дефанзивцима, Серхију Рамосу, Маскерану. Марко Елзнер, дугогодишњи фудбалер љубљанске Олимпије, Црвене звезде и репрезентације Југославије, није био висок попут данашњих штопера, али је са свoјих 175 сантиметара умео да скочи „небом под блаке”. Имао је сјајну и префињену технику, одличан пас, дугу лопту. Једном речју, без њега се у то време није могла ни замислити Звездина а ни југословенска одбрана. Данас Марко живи у Љубљани где помно прати тренерски рад сина Луке, који је после Домжала, преузео клупу Олимпије. Наравно, и други син Рок је у професионалним фудбалским водама а изгледа да ће тим путем кренути и унуци...

Шта данас ради један од најбољих центархалфова које је икада имала Црвена звезда?

– Живим и радим са породицом у Љубљани. Мој главни задатак је да саветујем сина Луку, који се определио за тренерски позив. Добро је радио у Домжалама, а ја као и сваки ветеран, пратим његов развој. На добром је путу. Углавном, активан сам, често гледам утакмице...

Колико пратите дешавања у лигама некадашње Југославије?

– Пратим сва фудбалска дешавања на Балкану. Могу слободно да кажем да сам добро упућен. Посебно пратим словеначку, хрватску и српску лигу у фудбалу.

Пуне четири сезоне сте носили дрес Црвене звезде. Колико пратите шта се дешава у вашем некадашњем клубу?

– Не могу да кажем да сам упућен сто посто, али, знам добро са каквим потешкоћама се данас носи не само Звезда, већ и остали клубови. Ове године сам био на „Маракани”,  кад год сам у Београду обавезно одем до мог клуба. Виђам се и чујем са Драганом Џајићем, Војом Лалатовићем, мени драгим људима. Попсебно сам везан за Драгана Џајића, који је много урадио за Звезду.

Шта мислите о Регионалној лиги у фудбалу, која ће сасвим извесно кренути на јесен 2018. године?

– Та будућа лига која би поново окупила клубове са простора бивше Југославије је по мом мишљењу једино добра за велике клубове. Шта ће бити ако се у њој такмиче Олимпија, Марибор, Звезда, Партизан, Динамо, Хајдук, Вардар, Сарајево..,  Питам се шта ће бити са осталим екипама, каква судбина, конкретно у Словенији чека клубове попут Цеља, Горице, Велења, Копра. Мислим да би то био корак уназад. Сигурно је да би у Регионалној лиги просперирали Звезда, Партизан, Динамо...

Уефа је недавно добила новог председника, Словенца Александра Чеферина. Шта можете да нам кажете о њему?

–Знамо се веома добро, он је човек фудбала. Још увек рекреативно игра мали фудбал, знам да Александар воли и живи за фудбал иако је по професији адвокат. Чињеница је да је европски фудбал зашао у финанијске проблеме. Имајући у виду да је на челу Уефе дошао правник, неко ко је чиста личност, мислим да је и због тога Алексанар добио одређене бодове. Он је чист човек, прави човек у овом времену. Јер не треба заборавити да има доста проблема, али верујем да ће врло брзо успети да направити ред у организацији.

Ваш син Лука је недавно именован за главног тренера Олимпије?

–  Са доста успеха, пуне три и по године је  предводио Домжале, недавнмо је преузео Олимпију из Љубљане. Ми смо фудбалска породица и брат Бранко и покојни отац увек су били у фудбалу. И други син Рок је у професионалним водама, играо је у Немачкој, Норвешкој, у Кувајту, сада је тренутно у Кини...

Да ли Олимпија може да се врати у сам врх словеначког фудбала, с обзиром на дугогодишњу доманацију Марибора?

– Верујем да може и хоће. Олимпија данас има стабилну финансијску ситуацију захваљујући госодину Милану Мандарићу, новом власнику. У клуб се пре два месеца поново као спортски директор вратио Ранко Стојић. Следи једно пречишћавање тима на зиму, а жеља је да Олимпија поново буде шампион, и да игра квалификације за Лигу шампиона.

Која Вам је најдража утакмица у дресу Црвене звезде?

– Најрадије се сећам утакмице против Реала у Београду 1986. године. Тада смо их у четвртфиналу Лиге шампиона савладали са 4:2.

А у дресу репрезентације?

– Знам да ми је најгора била против Енглеске када смо изгубили са 4:1, лоше сам играо. Утакмице са Енглезима су увек биле интересантне. Сећам се да смо добро одиграли на Вемблију иако смо поражени са 2:0 тада је напад домаћина предводио Гари Линекер. Али, Златко Вујовић се испромашивао. У најлепшем сећању су и утакмице на Олимпијади у Лос Анђелесу..

Марко не крије да се често чује са Златком Вујовићем, Мехмедом Баждаревићем, Фаруком Хаџибегићем, Томиславом Ивковићем, Робертом Просинечким. По њему била је то једна од најјачих лига у Европи.

– Не кријем да би и сада била интересантна, али често се питам, с обзиром на пуно нерешених питања: У каквој форми би се играла, ко би играо у Лиги шампиона, Лиги Европе. Како би изгледала нацинална прбвенства, да ли је то уопште могуће....

Важна улога штопера

Играли сте у одбрани, међутим у последње две деценије променила су се и схватања фудбала...

– Када је реч о штроперима  знам да се данас гледа и висина и чврстина. Али, савремени фудбал ће, сигуран сам ићи у другом правцу. Самтрам да ће се игра сваког тима убудуће заснивати од штопера или централних бекова. Уопсталом, то данас чине и Барселона са Маскераном, Реал са Рамосом...Нисам био селектор КамбоџеУ богатој биографији стоји да сте између осталог били и селектор репрезентације Камбоџе.

– То је обична новинарска измишљотина. Никада нисам био селектор. Нисам био ни тренер, каже Марко Елзнер.