Гас стиже с владиним парама

Потрошачи гаса и топлане у Србији могли би у наредну грејну сезону да уђу с много мање стреса, јер би већ с пролећним данима требало да почне пуњење овим енергентом првог резервоара у Банатском Двору. Технички услови су за то стекли, али су финансијски и даље под знаком питања. За ово прво пуњење потребно је двадесетак милиона долара, које Влада Србије треба што пре да обезбеди. Управо ће од тога зависити и будућа преговарачка позиција Србије пред формирање нове, заједничке руско-српске фирме за газдовање складиштем.

– У плану је да се, за сада, утисне око 50 милиона кубика гаса који би се повлачио током наредне грејне сезоне, односно онда када се појаве мањкови за овим енергентом – каже за „Политику” Саша Илић, в. д. генералног директора „Србијагаса”. – Да би ово прво наше складишта гаса почело да служи сврси неопходно је да влада што пре донесе одлуку о обезбеђивању пара, како би утискивање почело већ наредног месеца. Тада неизвесности са гасом не би било, односно са сваким падом температуре имали бисмо неопходне залихе.

Он каже да би Србија новац могла да обезбеди и из кредита, подсећајући да је „Гаспром” већ понудио гас. Међутим, са првих 50 милиона кубика ми бисмо практично обезбедили властите залихе. Гас који би обезбедио руски партнер био би њихов улог у ново предузеће.

На питање да ли ће одлука владе да гас не поскупи за 20 одсто икако угрозити стабилност снабдевања овим енергентом, јер „Србијагас” мора Русима на време да плати сву испоручену робу, а већ сада стварају губитак од динар и по на сваки испоручени кубик гаса, Илић каже да ће покушати да се већ некако снађу.

Уместо за инвестиције у предузеће, новац ће ићи за плаћање гаса Русима, јер је то услов да гориво редовно стиже. Срећа је што је и степен наплате домаћинствима и индустрији задовољавајући, па ће и тај новац бити искоришћен за набавку нових количина, објашњава први човек „Србијагаса”.

Невоља је што је руски гас од почетка године поскупео за око 30 одсто и што сада стиже на наплату, због чега се апелује на топлане које имају дугове према „Србијагасу” да почну да их измирују. Укупан дуг топлана креће се, истиче Илић, око 3,5 милијарди динара, а само за ову грејну сезону око 2,7 милијарди. Проценат наплате се у појединим топланама креће и до 70 одсто, новосадским чак до 90 процената. Међутим, дуг „Београдских електрана” износи две милијарде динара.

Међу индустријским потрошачима још има проблема с предузећима која су у реструктурисању. Њима се, и поред великих дугова, гас не сме искључивати како би се лакше продала.

Илић каже да ће се ситуација с наплатом дугова за гас регулисати када почне да се примењује нови тарифни систем.