Да ли је рад полиције политизован

Интегритет полиције је ослабљен, закључак је извештаја „Процена интегритета полиције у Србији”, који су представили истраживачи Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

„Већина грађана (97 одсто) верује да су полицајци корумпирани. Од 2008. Сектор унутрашње контроле (СУК) у просеку годишње поднесе 130 кривичних пријава против полицајаца. То је мали број у односу на високу перцепцију грађана о корупцији у полицији и чињеницу да у МУП-у ради више од 40.000. Већи проблем од тога је немогућност да се сазна судски епилог поднетих кривичних пријава”, казао је Саша Ђорђевић, истраживач БЦБП-а.

Ова, четврта по реду процена интегритета полиције у Србији, покрива период од децембра 2015. до децембра 2016.

Осим Ђорђевића, истраживање су обавили Софија Мандић, Владимир Ерцег и Бојан Елек, такође истраживачи БЦБП-а.

Софија Мандић је изнела податак да се чак 90 одсто притужби грађана на рад полиције окончава закључком да није било повреде права.

Владимир Ерцег је рекао да је буџет МУП-а изразито социјалног карактера пошто се 83 одсто новца троши на зараде и социјална давања. Остатак буџета, додао је он, троши се на текућа одржавања (14 одсто), а свега један до два одсто на опремање полиције.

Већина грађана (76 одсто) сматра да је рад полиције политизован, наводи се у истраживању БЦБП-а

„Политичари откривају детаље о истрагама. Чињеница да полиција није реаговала на позиве грађана због наређења врха полиције током рушења објеката у београдском кварту Савамала и да овај случај још није решен, указује да у полицији нису сви отпорни на криминал и политику”, казао је Ђорђевић и додао да још нисмо открили ко су „комплетни идиоти” који су под фантомкама рушили у Савамали.

Интересантно је да на овој презентацији није присуствовао нико из МУП-а. На питање „Политике” зашто нема представника полиције који би прокоментарисао истраживање, Саша Ђорђевић је одговорио да су га уредно позвали, али да одговор нису добили.

„У МУП-у из неког разлога избегавају да дебатују и говоре о осетљивим темама”, рекао је Ђорђевић за наш лист.

Парламентарни надзор полиције није ефективан упркос усвајању новог Закона о полицији, наводи се у извештају. Додаје се и да је ограничен учинак независних државних институција које нису у могућности да утичу на спровођење својих препорука у МУП-у. Такође, истраживање је показало да је погоршана сарадња између заштитника грађана и МУП-а. За разлику од заштитника грађана, сарадња између повереника и МУП-а је добра, пише у овој процени. Контрола коју повереник врши над радом МУП-а односи се на две области: слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности.

МУП: Неутемељене критике БЦБП-а

Београдски центар за безбедносну политику, у већ добро познатом маниру површних и произвољних нагађања, изнео је још једном неутемељене критике на рачун МУП-а, саопштено је из овог министарства.

„Представљајући, можемо слободно рећи, паушални извештај довођењем у корелацију перцепције о корупцији са бројем поднетих кривичних пријава, показали су веома непрофесионални приступ овом истраживању”, наводи се у саопштењу.

Подаци које је БЦБП изнео јасно показују да су се истраживачи руководили само кривичним пријавама које је поднео Сектор унутрашње контроле, а не укупним бројем пријава против припадника МУП-а, додају у полицији.

„Ако су желели да озбиљно приступе овој проблематици, морали су да нагласе да се кривичне пријаве поднете против полицијских службеника обрађују на два начина, као кривичне пријаве које подноси Сектор унутрашње контроле и кривичне пријаве које подносе друге организационе јединице МУП-а”, додају.

Сектор унутрашње контроле је само у првих десет месеци ове године поднео 147 кривичних пријава, а током прошле године 168, подаци су МУП-а. У полицији додају да свој рад не заснивају на статистици и популаризму, већ искључиво на професионализму и законитости.

„Постављамо питање којим се то упоредним подацима руководио БЦБП када је оценио да је број кривичних пријава које је поднео Сектор унутрашње контроле мали, што би за једну озбиљну аргументацију и те како било пожељно. Од десет земаља у региону једино Генерална дирекција за борбу против корупције МУП-а Румуније и Сектор унутрашње контроле МУП-а Србије подносе кривичне пријаве због незаконитости рада полицијског службеника. Стога нам није јасно са којим државама је вршено поређење да би се дошло до закључка о малом броју кривичних пријава, када рецимо унутрашње контроле земаља у окружењу, изузев Румуније и Србије, не подносе кривичне пријаве”, наглашавају у МУП-у