Кампања Вука Јеремића

Подаци „Гугла” откривају да је интензитет спомињања Вука Јеремића скочио два пута у првој недељи децембра у односу на прву седмицу новембра. Узрок томе није повећана активност самог Јеремића јер су га у центар политичке позорнице ставили други. Испитивачи јавног мњења ових дана засигурно добијају задатке да провере како се код грађана котирају потенцијални кандидати, укључујући и Јеремића. Ту се појављују одређени проблеми. Првенствено, ко данас беспоговорно верује испитивањима јавног мњења, преспавао је и „брегзит” и победу Трампа. На другом месту, како оценити човека који није ни објавио своју кандидатуру и програм. И на крају, уколико САД имају тзв. колебљиве државе (swing states), које гласају другачије од једних избора до других, за целокупно српско гласачко тело се може рећи да је колебљиво. Резултати избора у последње две деценије показује да су успони нових лица и партија и те како могући, али и суноврат оних већ етаблираних.

Поставља се питање, уколико Јеремић одлучи да се кандидује за место председника Републике Србије, шта се од њега може очекивати. Чини се да су његове главне особине темељна припрема, добар тим сарадника који иза тога стоји, али и чињеница да његови политички опоненти могу пронаћи у његовој биографији мало ствари које могу искористити против њега.

Његове активности у УН дају добар увид у његов начин рада. Можда су његови критичари и у праву када кажу да је само промовисао себе, али темељност његовог ангажмана се не може довести у питање. На његовој кандидатури за место генсека УН је рађено дуго, вероватно још од 2013. године. У српској политици, где се углавном планира од среде до петка, можда наступи кандидат другачијих навика. Током кампање у УН, према доступним подацима, Јеремић је посетио више од тридесет различитих земаља, већину неколико пута. Показао се способним да успостави мрежу утицајних појединаца из читавог света, што је неопходан корак за свакога ко претендује на водеће место светске дипломатије. Поред тога, окружио се угледним политиколозима, економистима и историчарима. Таква офанзива, која је требало да покаже да је Јеремић спреман да се носи са глобалним изазовима, захтевала је детаљан план и припрему. Његови наступи су очигледно пажљиво и дуго спремани.

Јеремић око себе има људе различитих профила. Ту је бивши начелник Генералштаба Војске Србије, али и неколико млађих људи школованих у иностранству. Од таквог тима може се очекивати ефикасна кампања.

Као и апсолутна већина домаћих политичара, Вук Јеремић није личност којој је немогуће упутити примедбу. Аутор овог текста би му прво замерио то што током министарског мандата у Србији није урадио много да у МСП доведе више људи које, уместо партијског залеђа и фамилијарне повезаности, препоручује само њихова биографија. Међутим, имајући у виду домаћу политичку сцену, ово није дисквалификујућа карактеристика, поготово што се на том питању апсолутно ништа није урадило ни за време мандата потоњих шефова српске дипломатије. С друге стране, и представницима власти се могу поставити многа питања, које ће можда и Јеремић поставити, као на пример како то да Србија, којој тако добро иде, трећу годину за редом има мањи раст бруто националног дохотка од Босне и Херцеговине, земље спутане небројеним невољама.

На питање како конкуренција види Јеремића, најбољи одговор даје податак да његов лик не силази са насловних страна београдске жуте штампе. Иако иза њега не стоји успостављена и развијена партијска организација, уколико одлучи да се кандидује, од Јеремића се може очекивати квалитетна кампања у којој може да постане незгодан супарник свим противкандидатима.

*Докторанд на Одсеку за историју Филозофског факултета у Београду