Десеторо деце погинуло у удесима

Свака четврта жртва саобраћајних несрећа је млада особа, речено је на конференцији коју је организовала Агенција за безбедност саобраћаја представљајући свој извештај о раду за ову годину.

Јасмина Милошевић, вршилац дужности директора Агенције за безбедност саобраћаја изнела је статистичке податке о саобраћајним несрећама.

„Највише људи у саобраћају страда у летњим месецима (од јула до октобра). Око половине погинулих су возачи и путници аутомобила. Пешаци су веома угрожени, а скоро половина погинулих пешака старија је од 65 година. Низак је ниво употребе заштитних система (појасева), а мање од трећине деце се превози исправно. Прекорачење брзине и алкохол чести су узроци несрећа са најтежим последицама”, казала је Јасмина Милошевић.

Водећи се овим алармантним подацима, агенција је ове године реализовала кампању за мотоциклисте „Пази друге, мисли на себе”. Такође, покренули су и кампању „Друштво, ко вози кући”, посвећену младима.

„Били смо присутни на свим већим музичким фестивалима у земљи где смо позивали на безбедно понашање у саобраћају и скретали пажњу на то колико је опасна вожња под дејством алкохола”, додала је Милошевићева.

Десеторо деце погинуло је у саобраћајним несрећама 2016. (пет дечака и пет девојчица). Агенција је за децу организовала представу „Пажљивко” како би их упознала са правилима у саобраћају. Милошевићева је казала и да је умор један од највећих узрочника удеса, нарочито за време лета када људи путују на одмор.

„Што се тиче полних разлика о којима сви причају, водећи се тиме да су жене несигурнији возачи, статистика каже другачије. Међутим, морамо узети у обзир и то да су мушкарци чешћи учесници у саобраћају од жена. Они у саобраћајним несрећама учествују у 84 одсто случајева док је женски пол учесник у 16 одсто”, додала је Милошевићева.

Ове године мањи је број погинулих пешака него лане за 13 одсто, а бициклиста за 17 одсто, наводи се у извештају.

На питање „Политике” како коментарише нацрт закона о безбедности саобраћаја који се спрема већ две године, а о којем су у јавности највише говорили из НВО и који предвиђа пооштрене новчане и затворске казне, Милошевићева је одговорила да ниједна казна није довољно велика уколико ће она сачувати људски живот.

„Требало би да сачекамо, јер је то још у фази предлога. Надамо се да ће почетком наредне године тај закон доћи до скупштине. Са друге стране, ако узмемо Шведску као пример земље са најбољим стањем што се тиче безбедности у саобраћају, а која и данас има врло ригорозне казне, не видим разлог зашто и ми не бисмо испратили нешто што је дало добре резултате. Не треба полазити од тога да ћете сигурно платити казну, већ да ћете поштовати закон. Самим тим не би требало да вас занима колика је казна за нешто што нећете учинити”, казала је Јасмина Милошевић.