Јелена чека нове ципеле да прохода

Сонта, Апатин – Откако се родила 2010. године, малена Јелена Обрадовић бије животне битке. Рођена је у петом месецу са свега 600 грама и, како објашњава њен отац Зоран, до треће године готово непрестано је боравила у болници због разних тегоба које су јој угрожавале живот.

Након што је та опасност прошла, сада траје непрестана борба за квалитет њеног одрастања, јер је Јелена рођена са церебралном парализом која јој отежава да стане на ноге и прохода.

– Обишли смо све болнице код нас, и након што су нам у Београду неодређено рекли „можда ће да прохода”, прихватили смо позив пријатеља и одвели је у Дечју болницу у Линцу, у Аустрији. Тамо су нам лекари рекли да ће сигурно проходати, али да су неопходни одређени захвати. Одлазили смо четири пута и јула ове године Јелена је имала ласерску интервенцију на тетиви ноге, након чега је почела да самостално стоји и прави прве кораке – прича њен отац Зоран.

После захвата, у болници је добила и специјалне ортопедске ципеле које јој помажу у ходу. Међутим, ципеле су се убрзо сломиле, а Јелена треба поново да иде на контролу.

У породици Обрадовић само отац Зоран однедавно ради као возач, мајка Дијана је непрестано уз Јелену, а имају и старијег сина Николу. Њихови приходи нису довољни да омогуће Јелени одговарајуће лечење. До сада су им мештани Сонте, познаници, излазили у сусрет, а и Фондација „Нови Београд” је показала спремност да им помогне. Међутим, сада немају новца за нови одлазак у Линц, који је Јелени неопходан.

– Мештани Сонте прикупили су око осам хиљада евра и са тим смо платили досадашња четири одласка у Аустрију и трошкове операције. Само инјекција коју добија кошта 500 евра, а она је добила две – наводи Јеленин отац, који каже да се задужио и код пријатеља како би могао да одведе дете на лечење.

Он објашњава да је покушао да добије помоћ од државе, али да му је била потребна огромна документација коју није стигао да сакупи, јер су већ имали заказан термин у Линцу. Фондација „Нови Београд”, такође, изразила је спремност да им помогне, али Зоран каже да они траже предрачуне и спремни су да плате одлазак у Линц аутобусом или авионом, али да породица Обрадовић то не може да приушти.

– Да могу да одем у Аустрију по предрачун, ја бих одвео дете код лекара. Ми не можемо да користимо јавни превоз због Јеленине болести, и возимо је аутомобилом. Међутим, ми сада не можемо да платимо гориво за пут. Ја сам тек недавно добио посао, а прошле зиме нисмо имали ни кубик дрва да се грејемо – прича нам Зоран.

Поновни одлазак у Линц на контролни преглед и добијање нових ортопедских ципела како би Јелена проходала, сада су одлучујући за даљи опоравак девојчице. Породица Обрадовић више нема начина да свом детету омогући одлазак код лекара, нити зна како да обезбеди новац за наставак лечења.