Одустајање од реформи било би погубно

Постоји ризик да се прерано одустане од фискалне консолидације, упозорили су јуче економисти на традиционалној децембарској конференцији посвећеној економској политици за наредну годину.

Најава високог раста плата и смањивање пореза слути на понављање сценарија из периода 2006–2008, кад је започета реформа пропала, што је државу довело до ивице понора банкрота.

Најављују се исте мере, али се очекује да ће оне дати другачије, боље резултате, а експанзивна фискална политика се медијски оправдава као покретач дугорочног раста привреде, упозорили су учесници јучерашњег скупа у организацији Научног друштва економиста.

Економисти поручују да ће стабилизовање државних финансија бити завршено када се јавни дуг са садашњих око 26 милијарди евра, што је 72,1 одсто бруто домаћег производа, сведе на око 40 одсто БДП.

Тада би Србија смањила трошкове камате и постала отпорна на нове спољне и унутрашње шокове. Да би се то постигло, неопходно је да фискални дефицит у дужем периоду буде испод један одсто БДП.

Народ тражи веће плате и пензије, веће субвенције, да се одустане од свођења државне администрације и јавних служби на меру могућег. Ако влада буде удовољавала гласачима како би очувала њихову подршку – следи раст расхода. Истовремено, привредници траже смањење пореза.

Тврде да ће губитак прихода држава надокнадити растом привреде и бољом наплатом пореза – што се ретко догађа, уследиће пад прихода.

Опасност по економску стабилност државе прети и од нереформисаних предузећа и привреде.

Приватизација није завршена, па држава с времена на време покрива њихове губитке, што такође повећава трошковну страну буџета. Расходи државне касе расту и због слабости привредног система, што се надокнађује високим субвенцијама и ослобађањима од плаћања пореза.

Раст расхода и пад прихода „цементирају” висок дефицит буџета, тако да државни дуг остаје висок, а „баук банкрота” и даље прети.

Струка не негира да су резултати привреде у 2016. најбољи од 2008. Остварен је солидан раст, али он није спектакуларан, већ је једнак просеку оствареног раста економија у централној и источној Европи, а спорији је него у суседним земљама.

Стабилност је побољшана, а напредак у реформама је скроман. Наруку су нам ишле ниске камате и јефтини енергенти, што неће потрајати у недоглед.

Према речима Милојка Арсића, поново збуњује податак да је од 2012. стопа незапослености опала за више од 45 одсто. „Ни у једној европској земљи нису регистрована слична кретања у последње две-три деценије.”

Када је о реформама реч, у 2016. је остварен напредак у финансијској дисциплини и делимичан у реструктурирању неких јавних предузећа. Ова оцена се нарочито односи на ефикасност правосуђа и администрације, висину сиве економије и корупције, квалитет инфраструктуре, заштиту конкуренције. 

– Евентуално одржавање парламентарних избора поново би успорило реформе – казао је Арсић и подсетио да је последње формирање владе трајало четири месеца.

Све у свему, одустајање од реформи било би погубно.