Ђачка мрежа увреда

Мобилна апликација „Баз” (BUZZ) осмишљена као платформа за дописивање средњошколаца и студената, веома популарна међу ученицима, прерасла је у онлајн огласну таблу увреда, претњи, псовки, омаловажавања, злурадих коментара углавном на рачун наставника, али и ђака. Има око 50.000 корисника, и то анонимних. Може је инсталирати било ко. Активира се једноставно. Одабиром опције средњошколац, понуђеног града и средње школе са листе понуђених корисник улази у свет нецензурисаних написа адолесцената без задршке, прилично вулгарних. Ко није завредео довољно лајкова нема надимак на овој мрежи и идентитет крије иза имена школе. На пример:

– Оно кад наставницу „мате” више виђаш у кафани него у школи... – пише Техничка школа ГСП-а.

– Српкињо, да бог да имала копље у леђима да не можеш да уђеш у бус – наводи  Дванаеста београдска гимназија.

– За професорку здравствене неге кажу да је супер на пракси у Палмотићевој, то је разумљиво, тамо јој је место – примећује Медицинска школа „Београд”.

– Професори сад пазе шта причају, плаше се „База” – закључује Четрнаеста београдска гимназија.

– Ово је сајт где су све анегдоте и трачеви о професорима озваничени. Шта се „трипујете” драги професори, деца ово о вама причају и без „База” – објављује  Медицинска школа „Београд”.

И тако унедоглед. Не зна се ко стоји иза назива образовних установа. Јасно је да је друштвена мрежа злоупотребљена.

– Актуелна еуфорија пљувања и вређања наставника на доступној и анонимној „Баз” апликацији пример је злоупотребе електронских медија. Ученици без размишљања и критеријума обезвређују образовно-васпитни рад. Без последица прозивају именом и презименом своје наставнике и утркују се ко ће добити више лајкова за што вулгарније увреде и коментаре. Шта учимо децу? Да не морају да поштују ништа и никога? Не морају да прихвате одговорности и обавезе из којих проистичу и њихова права? Могу да обезвређују све и свакога? Када се све обезвреди, танка је линија од пљувања професора онлајн до шамарања уживо, уверили смо се – огорчена је Нада Трифковић, директорка Медицинске школе „Београд”.

Многи просветни радници обраћали су се ресорном министарству због незваничног ученичког јавног мњења оличеног у објавама у „Баз” апликацији. Ту нису реткост узнемиравајући и увредљиви садржаји упућени запосленима у образовању, али и ученицима, потврђује Драгана Миловановић, посебни саветник министра просвете.

– Обратили смо се за помоћ Министарству унутрашњих послова и Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал. Будући да је апликација „Баз” легитимно присутна на нашем тржишту, није могуће забранити је. Законом нису дозвољени поједини садржаји који се ту пласирају, а односе се на претње, увреде, клевете, расну, верску и родну дискриминацију – каже Миловановићева.

Апелује да ученици одговорно користе друштвене мреже. Родитељима саветује да појачају надзор над интернет активностима своје малолетне деце.

Апликација „Баз”, као и „Вајбер”, „Твитер”, „Фејсбук” на мобилном телефону није незаконита, појашњава и Владимир Урошевић, шеф Одсека за електронски криминал у Министарству унутрашњих послова.

– На платформи за размену информација од корисника зависи како ће се понашати. Жртва у ђачкој апликацији, професор на пример, може поднети пријаву у својству тужиоца надлежном суду или тужилаштву. Ко сматра да је оштећен увек може да се обрати и администратору друштвене мреже – указује Урошевић и уверава да то даје даје резултате јер правила друштвених сервиса на нету налажу да малтретирање, застрашивање и вређање није дозвољено.

Објашњава и да посла за полицију нема уколико су онлајн почињена кривична дела која се гоне по приватној тужби као што су клевета, увреда, неовлашћено објављивање туђих списа, портрета или снимака.

– Можемо, искључиво по налогу тужилаштва, да поступамо у случају кривичних дела која се гоне по службеној дужности. Такво је, рецимо, угрожавање сигурности, претњом да ће се напасти на живот и тело која мора бити реална и остварива – прецизира Урошевић.

Постоје механизми за разоткривање анонимуса

На „Базу” има написа који спадају у кривична дела угрожавања сигурности, подстицања мржње, дискриминације, изазивања расне, верске и националне нетрпељивости, клевете, утврдили су стручњаци. Због злоупотребе ове апликације појединци, али и школе већ су подносили пријаве Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал. Постоје ли механизми којима се може открити идентитет анонимних корисника апликације и од чега зависи да ли ће они бити покренути?

– Механизми постоје. На располагању су органима откривања и гоњења, а зависе од околности случаја. Посебно треба истаћи значај међународне сарадње која је предвиђена Конвенцијом Савета Европе о високотехнолошком криминалу коју је до данас ратификовало 50 земаља света – одговара Бранко Стаменковић, посебни тужилац за високотехнолошки криминал.

Злоупотреба ове и сличних апликација, сматра он, може се врло лако отклонити – одговорним понашањем, коришћењем онлајн сервиса и друштвених мрежа према правилима која су прописали њихови творци и у складу са поштовањем људских права и вредности.