Дејвид Бекам у чељустима диносаура

Хитроногог Дејвида Бекама, да је живео пре 65 и више милиона година, сустигао би и прогутао огромни двоножни диносаур, Tyrannosaurus rex, за којег се доскора веровало да се тромо вуче. Најновија истраживања на Универзитету Манчестер оповргла су ову предрасуду: једна од најкрволочнијих звери која је икада живела на нашој планети била би малчице бржа од садашњег фудбалера "Галаксије" (висок 182 сантиметра, a тежак 75 килограма) из Лос Анђелеса, а знатно више од осталих људи!

Чак ни увежбани спортисти joj не би умакли, осим најбољих на најкраћим стазама – грдосија од шест тона и 600 килограма (тежили су од 4,5 до 7,2 тоне), дугачка 13 и висока четири-пет метара, истрчала би сто метара за 12,5 секунди. Достизала је, дакле, брзину од 29 километара на сат.

После приказивања омиљеног научнофантастичног филма "Парк из доба јуре", научници су оспоравали да диносаури брзо трче, а чудили су се да је то, уопште, у стању двоножни "краљ гуштера-месождера".

"Иако нисам спораћ у ходу, а и добро трчим, скончао бих у огромним чељустима праисторијског грабљивца", каже Филип Манинг, палеонтолог са Универзитета Манчестер, који је недавно, с Вилијамом Селерсом, описао налазе у научном чланку објављеном у "Списима Краљевског друштва (са ознаком бе)". Истраживање је, наиме, потврдило: чак и у прорачунима с најмање мишића у ногама, што је упућивало да није сувише брз, праисторијски грабљивац би несумњиво могао да трчи и да, уз извесне тешкоће, шчепа бившег играча "Манчестер јунајтеда" и "Реала" из Мадрида.

Веома моћни рачунар, састављен од 256 процесора, дуже од седмице је прежвакао мере мишића и костију разних животиња да би дочарао колико су имале брзе ноге. Програм је опонашао различите начине ходања којих има необично много – од готово хиљаду видова започињања кретања до сијасет свакојаких покрета; механичка својства или, народски речено, држање тела у свакојаким (не)приликама.

"Очигледно је да не можемо да јамчимо да смо добили најбољи исход", упозорава стручњак за биомеханику Вилијам Селерс.

На почетку су у рачунар унели одлике човека од 70 килограма, са склопом костију и мишића врхунских спортиста, и открили да га је гломазни гмизавац претрчао. Потом су их допунили за ноја и емуа да би дотерали образац у који су доцније убацили чињенице у вези са давно ишчезлим животињама. Потврдило се да је данас са 65 килограма тежине најбржи двоножац ној – 55 километара на сат. На основу остатака костура (фосили) и склопа мишића живих сродника (птице и крокодили), потом су учитане датости за пет изумрлих диносаура месождера.

Најмањи од препотопских гмизаваца, Compsognathus, јурио је, чак, 64 километра на сат из сасвим разумљивих разлога: није премашивао данашњу крупнију кокошку (тежак око три килограма). Светски рекордер на сто метара Асафа Пауел за исто време превалио би који метар више након половине стазе.

Ни остали нису много заостајали: Velociraptor, чија су свирепост и хитрост овековечени у филму "Парк из доба јуре", достизао је готово 39 на сат.

И када су истраживачи унели најмању мишићну масу ногу краља гуштера-месождера у своје прорачуне, показало се да би се малчице намучио да улови данас најславнијег енглеског фудбалера. Филип Манинг објашњава да су опрезно разматрали највеће брзине, не узевши у обзир најподеснији распоред мишића и костију. Из досадашњег израчунавања и подражавања проистећи ће, у сарадњи са "Удружењем национална географија", тродимензионални прикази кретања диносаура.

Какве су користи од оваквих налаза, осим да сазнамо да су ова огромна и незграпна створења била врсни тркачи? Проучавање давно изумрлих животиња, према тумачењу Вилијама Селерса, помоћи ће да се предвиди понашање данашњих у најављеним климатским променама, боље разумевајући како су се прилагођавали диносаури пре него што су изненада пре 65 милиона година заувек нестали. Другим речима, знајући како су се довијали милионима година раније, знаћемо шта нас чека у следећих неколико хиљада.