Научници тестирају роботе за сервисирање сателита

У земљиној орбити се налази више од 2.000 сателита који преносе телефонске, радио, телевизијске и интернет сигнале, сакупљају податке о временским условима, служе за навигацију, научна мерења, војну контролу... Ако се сателит поквари, било механички или електронски или ако остане без горива, он остаје напуштен јер ниједна свемирска агенција нема могућности да сервисира сателите у орбити. Научници из Центра за роботичку технологију Универзитета Западне Вирџиније покушавају да реше тај проблем.

Да би успешно обављао своје функције, сателит мора да буде у одређеној позицији у свемиру, што захтева периодично активирање управљачких ракетних мотора малог капацитета. Чак и ако су сви системи и даље у погону, сателит постаје свемирски отпад уколико остане без горива.

Зато би слање робота да допуне гориво у сателиту било далеко безбедније и јефтиније него слање астронаута за обављање истог посла. Међутим, прилазак и успоравање сателита тешких једну тону, који се окрећу великом брзином, огроман је задатак за једног робота.

Научници на Универзитету Западне Вирџиније сада тестирају сервисирање великих сателита роботима користећи копију доњег дела типичног сателита, који су добили од Насиног свемирског центра Годар.

„Покушавамо да ископирамо кретање сателита у свемиру тако да буде реалистично, и како би се кретао у односу на роботичку руку, и онда добијамо визуелни систем робота и алатку за комуникацију са сателитом“, објаснио је Томас Еванс, директор Центра за роботичку технологију Универзитета Западне Вирџиније.

Копија сателита може симултано да се окреће на платформи сличној оној која се користи за симулације летења. Роботи за сервисирање морају да прилагоде своје покрете покретима сателита тако да би контакт био без грешке. Геометријски маркери који су постављени на сателит помажу при тој операцији.

„Ако поставимо погодније маркере на сателит, тако да наш визуелни систем може боље да га види и да им пружи прецизније позиционе одреднице, то био било боље за сервисирање сателита“, навео је Еванс.

Јака светла помажу да се процени како ће систем за препознавање маркера да се понаша под екстремно јаким сунчевим светлом. Еванс се нада да ће пројекат такође помоћи слабој економији Западне Вирџиније.

„Доступно нам је доста ресурса, имамо академске институције, Универзитет Западне Вирџиније, више школе, и можемо да уведемо неке инжењере у систем и у овај објекат како бисмо развили свемирску роботику у Западној Вирџинији.“

Наса планира да 2018. започне мисију за тестирање роботичких снабдевања горивом сателита који су у орбити.